• Удружење Херцеговаца у Новом Саду сваке године награђује троје најбољих студената у своме чланству. Представљамо Весну Радовановић једну од овогодишњих лауреата

Весна Радовановић је завршила мастер студије на Технолошком факултету на студијском програму Биотехнологија, односно студијском подручју Биохемијско инжењерство са просјечном оцјеном 9,80.

Рођена је у Мостару, одакле су њени родитељи избјегли у Гацко, гдје и данас живе. Отац је по занимању дипломирани економиста и наставник физике и техничког образовања, а мајка текстилни техничар.

Весна има двије млађе сестре, Валентину и Владимирку. Валентина је студент Факултета техничких наука у Новом Саду, на мастер студијама. Најмлађа сестра, Владимирка је на завршној години основних студија на Пољопривредном факултету, такође у Новом Саду.

• Зашто  си се одлучила за Технолошки факултет?

– Одлучила сам се за студирање на Технолошком факултету зато што овај факултет одговара мојим интересовањима која се односе на рад у лабораторији, испитивање хемијског састава производа, контролу квалитета готових производа, те на учешће у процесу производње. Посебно сам заинтересована за Биотехнологију, јер се сматра технологијом будућности и представља технологијску платформу која омогућава настајање нових производа и индустријских процесa и њихову примјену у разним друштвеним областима: здравству и фармацеутској индустрији, у производњи хране, пића, индустријских сировина и горива, као и заштити животне средине.

• Награђена си као један од најбољих студената од стране Удружења Херцеговаца у Новом Саду. Колико ти чланство у Усружењу значи у пракси?

– Чланство у Удружењу Херцеговаца сматрам веома значајним с обзиром на то да су активности Удружења првенствено усмјерене ка окупљању Херцеговаца на простору Војводине, дружењу, очувању и његовању наше традиције, обичаја и културе, уједно и најчистијег изговора српског језика.

• Да ли као будући млади стручњак имам идеју како би се могло помоћи развоју Херцеговине?

-Идеје за развој Херцеговине подразумијевале би, у првом реду, реализацију пројекта „Горњи хоризонти“ и изградњу трећег блока Термоелектране у Гацку. Поред тога, развоју Херцеговине могло би се помоћи довођењем инвеститора, оживљавањем производње, нпр. текстилног комбината „Билећанка“, фабрике алата „Требиње“, затим бољом обрадом пољопривредног земљишта, инвестирањем у производњу вина, имајући у виду да Херцеговина располаже квалитетним, аутохтоним сортама грожђа, те улагањем у туризам на подручју Херцеговине.

• Какви су планови за будућност?

Приоритет ми је да нађем посао у струци. Такође, у плану је и додатно усавршавање знања на докторским студијама, у Србији или у иностранству.