• Вера је рођена Баранка. Љубав и младост су је одвеле у Македонију – тамо се удала, изродила дјецу, данас живи са мужем у Кривој Паланци, градићу у сјевероисточној Македонији на граници према Бугарској.

Прича ми како се много намучила трудећи се да школује дјецу и да им омогући студије бар на скопском универзитету.

– Много сам муке видјела за сваки тај динар а све да би њима било боље. И кћерка и син су завршили факултете, данас имају своје професије и послове.

Откако је отишла у пензију Вера бира да више времена проводи у родној Црној Гори, а посебно љети када су пјешчане плаже од Бара до Сутомора пуне туриста. Ипак Вера љето не проводи испод сунцобрана уз таласе и мирис мора. Она барским и сутоморским плажама шета тек вечером и ноћу. Чим се спусти први мрак а купачи напусте плаже наступа Вера и неколико њених колега. Она је ту једина жена. To су плажни трагачи за изгубљеним златом и металним новцем.

– Овим сам се почела бавити прије десетак година. На телевизија сам видјела причу о плажним скупљачима злата и то ме је јако заинтересовало, одлучила сам да се и ја опробам. Напросто шетала сам плажама и тражила новчиће. И ево то се претворило у мој користан хоби и додатни посао.

Док разговарамо Вера у лијевој руци држи метални штап са широком прстенастом стопом и малим екраном са дигиталним подацима. То је електронски детектор метала. Вели од скора га је набавила у Њемачкој.

Кад детектор укључи пискутави аларм Вера пали лампицу и пребира по пијесаку. Справа не гријеши а пијесак крије племенити или бар обични метал.

Интерусејем се шта је све налазила и колико је новца највише скупила за вече.

– Некада сам без детектора налазила много више, једноставно било је више новца, више се трошило, а данас њиме не нађем ни дио ранијег. Мој најбољи улов био је дана када сам пронашла 180 евра у металу за једно вече. Од злата сам налазила свега, и минђуше, и привеске, прстење, па један дебљи златни ланац са крстом… сјећам се да сам једно вече нашла 6 прстенова. Наредни дан сам опет дошла на исто мјесто и нашла још 6, као да их је неко сасуо у исто мјесто и тако закопао.

Док разговарамо море уједначено брбори таласима. Вера се жали да су нејаки таласи и тек да су мало виши оно би јаче продирало у обалу. Заправо море је то које подиже пијесак, пребира његове слојеве а злато и метал износи на површину. Тада наступа Вера и ‘бере’ оно што је море испрало. Тек њих двоје чинe овај посао могућим.

Поздрављамо се пријатељским загрљајем. У даљини сијају свјетла Бара. Ехо разних музика разлива се обалом од подножја Румије до заравни Созине. Малешна и живахна жена наставља да ‘ослушкује’ пијесак међу лежаљкама и сунцобранима. За сада је пронашла почетна 3,5 евра. Дуге су ноћи, упорно је море, вјере пуна Вера.

ГОРАН ЛУЧИЋ