• Мало је људи померило границе у свом послу као Новак Ђоковић у тенису. И ван њега. Терен на ком игра овај свестрани човек је непрегледан. Успео је стићи свуда да ободри, подигне и подржи.

СВЈЕТСКИ СИМБОЛ СЛОБОДЕ: Мурал Новака Ђоковића у Љубињу (Фото: seesrpska)

Његов Космет није кафанска песма надахнута инатом и малиганима, већ заклетва за оне који ће и после нас хтети, знати и умети да бране и одбране земљу и небо изнад ње. Србија у његовим грудима није само химна и патриотски декор на постољу победника огрнутог заставом већ све оно што нас чини народом који се у Божју правду куне. Нородом који је због истине небројено пута прогањан, просипан, утапан, разводњаван, разбијан и разапињан. Само у једном веку масакриран неколико пута.

Али је ипак остао свој и када се, на данашњи дан, определио за авантуру одступања преко Албаније, палећи Божићне бадњаке на Мојковцу из чијих искрица је букнуо огањ слободе на Кајмакчалану.

Голем је списак подвига овог младог човека чији је грм постао непрегледна шума у којој се данас може склонити од нечастивог ово мало, непокореног и невакцинисаног разума. Мелбурн је само литаца са чијег врха данас бацају све оно што је Бог благословио али и ђаво својом страшћу избалавио. Мелбурн је данас огледни брлог за обесмишљавање смисла и људског достојанства. Бара у коју се улази задњицом, на четири ноге. И није Мелбурн изолован због неког несврстаног мутанта који ће на крају уобличити изобличене креаторе ове пошасти. Није ни чудо што су и кенгури на време устукнули пред дугоногим и дугопрстим уљезима.

Као што је и разум небројено пута посустајао. Присетимо се да је велико светско посртање тридесетих година почело са расистичким испадом “спаситеља света” према једном спортисти.

Џеси Овенс!

Ко се данас, пак, њега сећа. Нико! Али, време у ком живимо подсећа на главног актера тих догађаја. Апсурдно је данас, након страдања десетина милиона људи од нацизма, полемисати да ли се Хитлер руковао са Овенсом или није, као што ће забрана учешћа шампиону у Мелбурну, постати уводник у све оно што она са собом носи.

По чему се данас разликује свет у односу на време ОИ у Берлину 1936?!Има ли разлике, осим у необузданом технолошком напретку и срљању у нову агонију? По правилу, увек трагичнију од претходне.

Свет је подељен, готово до ивице великог рата. Трка са наоружањем се убрзава. Нова жаришта се преко ноћи активирају.

Уместо Пољске, данас је на мети Украјина, као замка за разбијање Русије.

Амбијент за велику хајку на Новака Ђоковића обликован је годинама на различитим тачкама планете. Од УС Опена, где је стрпљиво “окретао” емоције публике у своју корист, звиждања у Лондону и Паризу и сада безочне тортуре у Мелбурну, иза које не стоји ниједан рационалан или медицински оправдан разлог. Већ брутални атак на основна људска права једног од најуспешнијих спортиста света свих времена.

Евидентно је, такође, да политички мотиви оваквог чина превазилазе унутрашње проблеме власти Аустралије због пандемије ковида19, те да су само последица одлуке да се насилним путем детронизује непобедиви Србин који је одбио препоруке СЗО о вакцинацији против ковида19.

Забрана наступа деветоструком победнику са овог такмичења недвосмислена је порука за остатак колебљивих и непослушних у АТП каравану, као и спречавање успостављања новог система такмичења на чијем челу би се налазио управо Новак Ђоковић.

Отворено првенство Аустралије само је повод да се крене у коначан обрачун са човеком који више не пристаје да буде једна врста добро плаћеног гладијатора.
Ђоковићева реформска најава могућности формирања новог АТП тура очито је убрзала процедуру његове елиминације из врха светског тениса.

И док Ђоковића у Мелбурну третирају као ухапшеника, друштвене мреже горе и не само од љубитеља тениса већ и неких политичара недефинисаног пола који немају додира са тенисом, као Вљора Читаку, још мање са здравим разумом, али их повишени ниво тестостерона не наводи само на непримерену агресивност према великим спортисти и џентламену, већ их заслепљује да објективније сагледају сопствене позиције.

МИШО ВУЈОВИЋ