• Свечано је јуче било  у просторијама  Градске библиотеке  Херцег Нови гдје  је директор ове установе Јасна Маслан угостила  Жарка  Ј . Ратковића предсједника Удружења  Требињаца „Јован  Дучић“ у Београду.

Ратковић,  човјек који је  вјеран завичају, а који  је  и становник  Херцег Новог који ће ускоро и званично бити побратим  са његовим родним  Требињем иако је то  народ овог краја без  папира већ само на комшијску  братску ријеч већ одавно. Ратковић  и када је на одмору рада. Склапа пријатељства и  познанства. Гостује у програму РТХН.

Посјету Градској библиотеци искористио је да поклони издања свог Удружења којима је уредник.

У години јубилеја 200 година од рођења  и 150 година од упокољења војводе Луке Вукаловића Жарко  Ј. Ратковић је поклонио репринт издања књиге историчара Владимира Ћоровића „Лука Вукаловић и  херцеговачки устанци 1852-1862. године“ коју је 2018.  године објавило Удружење

„Војвода Лука Вукаловић један је од  најбољих примјера који сведочи да  се српска Херцеговина никад није борила само за своју слободу него је као тежњу  поставила жељу да је донесе  свеколиком српском роду. Лука слободу није дочекао. Његова вјечна кућа данас се налази у Украјини, далеко од родних  Зубаца и вољене Херцеговине.Ова  2023 година  и јубилеји у њој  прилика да се гласно понови жеља, да попут  Јована  Дучића, и Лука Вукаловић свој мир пронађе на камену са ког је  потеко- родним  Зупцима.

Ратковић се у обраћању  радницима библиотеке  осврнуо и на везе војводе Вукаловића  са Херцег Новим гдје је био пет година пушкар и на његове честе боравке у  Суторини гдје је  војевао.

Приређивач репринт издања Ћоровићеве књиге која је објављена 1923 . године, па и то је јубилеј, јер је она омаж аутору. Мало је познато да је Владимир Ћоровић (1885- 1941) рођени Херцеговац био редовни члан Српске  краљевске академије и до данас се сматра једним од најзначајних српских историчара боравио 1910. године  у селу  Сврчуге и посјетио старог херцегновског сердара  Тома (Ђуровог ) Томашевића (1838-1911) учесника Вукаловићевих устанака који је познатом историчару уступио своје забиљешке које је Ћоровић унио у монографији о Вукаловићевом устанку

Жарко Ратковић је истакао  да је информисан да Херцегновска библиотека има одличну завичајну ризницу и свој традиционални  Сајам  кнјига на којем су гости и херцеговачки писци, ствараоци  од 2001 године. Ратковић је овом приликом  поклонио још један наслов  са којим се  Удружење  Требињаца „Јован  Дучић“ у Београду дичи, а то је књига „Анексија   Босне и  Херцеговине  и српско питање“  Јована Дучића која је такође дуго била у  „фиокама због непожељних наслова“  а говори о Дучићевој активности као дипломате у Риму после анексије БиХ 1908  године .

Ова два наслова који су   наш важан   књижевно историјски подухват за боље познавање дјелића историје за општу ризницу памћења.

Директорка  Јасна Маслан  се захвалила  на поколону и  нагласила  је да у узорима не оскудјевамо што потврђује и господин  Ратковић.

Он чини оно што је дужан, а то је  шири везе својих Требињаца. Лука  Вукаловић, Владимир Ћоровић и Јован  Дучић су три, не само херцеговачке, парадигме и сви наши читаоци  биће повлашћени и надам се да ће ови наслови продрмати  и расанити многе који су многе бите појединости у нашој историји затурили у свијести или их нијесу ни знали. Од срца Вама и Вашем Удружењу желим свако добро и нека нас уједињује  љубав према књизи –  казала је Маслан и уручила Жарку Ј. Ратковићу књигу „Симо Матавуљ и Бока Которска“ наслов  који је приредио др  Горан  Максимовић, а издала  Новска  библиотека.

Здравко  Шакотић