Српски спортски драгуљ ће у 2015. да прослави пунолетство и нове медаље. Летос и у рану јесен задивила планету доминацијом на ЕП јуниорки, као и дебијем на СП сениорки
Извор: Новости.рс Аутор: Нина СПАСОЈЕВИЋ
Како год окренете – она је чудо. Већ и врапци знају да је феномен млађане Тијане Бошковић у томе што са свега седамнаест година хара на такмичењима сениорске конкуренције. Али шта је још чудесније у вези са „малом” Тићом, или како је друштво, модерније зове, Ћо-ти?
Чињеница да све шта се догађа њој, као и свету око ње, прихвата са невероватном природношћу, спонтаношћу и мирноћом, чак и зрелошћу… А таква је и на терену док упорно демонстрира неподношљиву лакоћу играња…
Ако се напрегнемо присетићемо се спортских вундеркиндова, актуелних, или оних, из наше даље и ближе трофејне историје. Можда ће понеки неверни Тома да каже како је Тијани, узданици српског шампиона, Визуре, лако, јер је наша елитна, Супер лига никад млађа, са клубовима скромног буџета. Али ево одговора и таквима – „мала” Тића (193цм) игра подједнако раскошно и убојито и на јуниорским, као и на утакмицама Лиге шампионки, или сениорског Светског првенства…
Укратко, стасита Билећанка, жестоки коректор, смечује левицом и „цепа” тарафлексе где год стигне. Рођена победница и рођени левак, који сигурно не устаје на леву ногу, јер је увек срдачна и пријатна.
– Све радим левом руком. Пишем, узимам храну, куцам смс поруке – уз широк осмех започиње Тијана Бошковић новогодишњи разговор за „Спорт”.
Истина, признаје да јој лева, а ни десна шака нису од превелике помоћи само на једном месту.
– У кухињи. Тамо су ми обе руке „леве“. Слаба сам куварица. Има времена, научићу да кувам, али за сада нисам мајстор са варјачом. Спас ми је ресторан у дворани „Визура”, у којем је храна одлична. Срећом, нисам неки гурман, али обожавам слаткише, посебно мамине колаче, па кад одем кући у Билећу уживам.
А управо тамо, у Херцеговини, својевремено, није имала слатке муке да изабере спорт којим ће да се бави.
– Нисам се баш намучила око избора. У Билећи су тада деца могла да тренирају само карате или одбојку. Ја сам најпре кренула са каратеом, а како сам нагло расла било је логично да пређем у висински спорт.
И наравно, није погрешила. Уствари, кренула је стопама три године старије сестре Дајане, такође одбојкашице и тако породицу Бошковић учинила јачом и спортскијом.
– Тата Љупко био је фудбалер, сестра ми је сада у Сан Антонију и сјајно јој иду и студије и одбојка. Мама Весна, иако висока 187центиметара, није се бавила спортом, а видећемо шта ће брат Вук да изабере. Он има 11 година – прича Тијана и показује слику на дисплеју мобилног телефона, на којој је црнокоси крупнооки бата из периода раног детињства.
Тијана и тата Љупко су направили и прави избор и када су пре три године Турци нудили „брда и долине“. „Непристојна понуда“ састојала се у томе да Тијана обуче дрес турске репрезентације и Галатасараја, да она и сестра добију пасош те земље и све то уз фантастичне материјалне услове.
– Наравно, нисам имала дилему ниједног тренутка. Србија ми је у срцу. Од малена сам желела да играм само за репрезентацију Србије и пресрећна сам што ми се то остварило – јасна је Тијана.
Истински одбојкашки бисер не заборавља почетке у Билећи.
– Радо се сећам матичног клуба Херцеговца, у којем сам много научила од тренера Зорана Видаковића. После сам даље напредовала у Визури и захвална сам на томе свим тренерима у мом садашњем клубу. Сви који су радили са мном веома су заслужни за мој развој.
ШКОЛА ПРЕЧА ОД ФОТО МОДЕЛИНГА
Као и сви врхунски спортисти тако и Тијана нема слободног времена на претек. Кад има прилику воли да прошета са пријатељима.
– Најбоље другарице су ми саиграчице из Визуре, Наташа Чикириз и Слађа Мирковић. Када сам у Билећи, доста времена проводим са друштвом из основне школе. Трудим се да не запоставим школу, ванредно похађам трећи и четврти разред Правно-биротехничке школе у Земуну. Не знам чиме ћу да се бавим после играња одбојке, али сигурно ћу да завршим факултет – каже Тијана.
Многе одбојкашице су се пронашле и у фото моделингу…
– Волим да се сликам, забавно је, али да то буде с мером и у границама укуса. Можда се и у томе озбиљније опробам једног дана.
На срећу домаћих љубитеља одбојке Тијана ће да остане у Визури још „неко време“, после навршеног пунолетства, од 8.марта.
– На 18. рођендан морам да потпишем први професионални уговор, тако да за сада не идем нигде. А и не жури ми се, има времена за иностранство.
Бошковићева је недавно изјавила како би волела, када за то дође време, да каријеру настави у Италији.
– Одушевљена сам том земљом и Италијанима, како су привржени одбојци и колико су одбојкашице тамо омиљене.
Летос и у рану јесен задивила је планету, најпре доминацијом на ЕП јуниорки, а затим фантастичним дебијем на СП сениорки. Ако је и постојао неки поклоник спорта који није чуо за њу, тада је сазнао, јер сви су причали о чуду од детета у дресу Србије…
РЕКОРДЕ РУШИ КАДА ЈЕ НАЈТЕЖЕ
Иза Тијане остаје година за памћење. Најпре је освојила титулу првака Србије у дресу Партизан Визуре, па је проглашена за најбољу играчицу домаће Винер Штедише Супер лиге, а затим је освојила злато на ЕП јуниорки и трофеј МВП.
У смирај 2014, ОСС је Бошковићеву прогласио за најбољу младу одбојкашицу Србије, а у Републици Српској добила је звање амбасадора спорта.
После дебија у сениорској репрезентацији Србије на СП, заиграла је премијерно и у Лиги шампионки, у којој је већ у другом колу проглашена за најкориснију појединку (МВП) и најбољег коректора. Тада је на мечу са Каном изједначила поентерски рекорд (38!), који је остварила и у финалу ЕП јунироки против Словеније.
А Ћо-ти би „искусно“, мирно „снимила“ ко је с друге стране мреже, све те планетарне мега звезде из Бразила, Русије, САД, Немачке, у делићу секунде помислила „вау“, затим брже-боље прегрмела пар тренутака позитивне треме и кренула са „разарањем“.
– Штета што нисмо освојиле медаљу на СП, али нека ми се жеља за сениорским одличјем оствари у 2015. Наравно, уколико ме селектор позове. Велики сан ми се већ остварио што сам обукла дрес сениорске репрезентације…
У Новој години су нове шансе за нова славља, лична и спортска. Најпре ће Тијана на Дан жена да прослави пунолетство, а посебно се радује репризи рођендана, која ће да буде 13.марта.
– Идем на концерт омиљеног певача, Тонија Цетинског, једва чекам – не крије Тића узбуђење.
На опаску да би то вече могла да се пева песма „Благо тиму што те има“ следи топао, али кратак осмех.
Према томе, Ћо-ти, желимо ти и стоти! И рођендан и наступ у репрезентацији… уз гомилу медаља…
– И вама у „Спорту“ и вашим читаоцима, желим срећу и здравље, пуно ваше и наше радости – поручила је Тијана Бошковић, српски спортски драгуљ.
МИНИ АНКЕТА
Највећа срећа у 2014?
– Злато на ЕП јуниорки, трофеј МВП и позив у сениорску репрезентцију.
Највећа туга у 2014?
– Нисам била тужна, није било разлога за сузе…
Највећи „блам“ у 2014?
– Срећом није га било, немам обичај да се бламирам.
Најсмешнији догађај са екипом?
– Сваког дана имамо барем један, стално се смејемо…
Ритуали пред меч?
– Немам их, то су глупости, нисам сујеверна…
Омиљени филм, књига?
– Књига „Ловац на змајеве“ и све романтичне комедије…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
