ЖАРКО БУМБИЋ: КАМЕНИ ЦВЈЕТОВИ

Лелија, ко лелек, пролама прси Зеленгоре. Зеленгоре тамне и непроходне. Зеленгоре на којој муња застаде. Тешка се реза на пут непрођен навуче и суза обли нерођени дан. Не оста ни мрамора, не би ни помена. Преклопи чемер горе ојађене. Вријеме се претвори у сузу. Отво...