ПИСМО ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Сирочад

Свако ко из свијета дође или боље речено залута у Херцеговину, па остане овдје да живи, а таквих није превише, јер ко се граби за камен и оскудицу, изабрао је да буде сироче изнад све сирочади.   Херцеговина је земља сирочади. Тако је у њој било, тако јесте, а вјероватно ћ...

ПИСМО ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Кад се сјетим…

Сјетим се понекад прошлих времена, па ме одмах ухвати страх од њих. више пута сам чак и сањао да сам поново гимназијалац и да ме, испред школске табле, испитује математику чувени професор Куреш. А ја запео па не умијем да ријешим постављени задатак, а све сам више свјестан да м...

ПИСМО ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Златна грозница

Причају да је једном, а било је то веома давно, некакав старац сиједе браде и бркова, путник неки и пророк, ишао Херцеговином и кад је сву обишао, сјео на оно велико камење крај главног друма да мало одмори, а то мјесто се и данас зове Почивала, па онда сазвао људе из око...

ПИСМО ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Дјевојачки сандук

Одавно више нема руха ни дјевојачког сандука. А сваки је, онако изрезбарен, ишаран и украшен и са обевезном бравом и кључем, представљао право мало умјетничко дјело. У њему је било мјеста за рухо које ће дјевојка, кад се уда, подијелити сватовима и мужевој родбини, ка...