БОРО ГРАХОВАЦ: ПИСМО ИЗ МОСТАРА

  Ономад сам, као некад давно, Отишао сјетан на старо збориште. Све ми бјеше пусто и ледено равно, Скинуло је маске наше позориште. Чекао сам аутобус „Авенија кружно“ Из кога си излазила вечери сваке, Стајање у мјесту бијаше ми ружно Па сам кренух даље низ знане со...