Tag

Кад из густе, тек подмлађене ситногорице избих на једну нешто узвишенију рудину готово испод саме планине, ја зауставих коња и окренух га да бих уназад још једном погледао низ Косово. Мрзим га, изједна га као рајетин ненавидим, јер ме је родило робом, а опет ми га никад д...

По својем сасвим изненадном повратку из Анадола, Селим Друштина тихо н некако снуждено сеђаше на простирачу поред оџака у одаји новице Прележанина. Дошао му је рано у походе к изненадио га као да је, чудом, избио са онога света. Њихова два села раздваја само невелика Јагњенич...

Каљав и тучен целога дана новембарским невременом, стојаше у мраку пред ограђеном кулом Хаџића у Црколезу поп Буњак, некако равнодушно очекујући да му се после велике лупњаве и вике отворе, досле вазда гостољубиве, арнаутске вратнице. Уосталом, и побратимске. Украј њега ка обор...

Обична ствар. Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала. Опружили га на ледини испред опаспаљене воденице како му вера прописује, покрили му лице шареним рупцем, који беше неко одвио са свога ћулава. Ту пошту учинили покојнику домаћини Арнау...

Гласити првак из Ораховца, крај Призрена, Хамза Вукашиновић, бејаше по свршеној берби приредио гозбу својим работницима. Беше то његова неуобичајена ствар као што му и работници не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печал...

Петровдански је сабор у манастиру Црној Ријеци. Изнад Рибарића, у једном стравичном ждрелу што га издубила плаха планинска река, високо изнад њена корита у кречњачкој литици биле некад огромне, неприступачне пећине. Ту је у њима за тешких дана, не зна се кад управо, сагра...

У Броду, главном месту потурчене Горе, чија су села нежно обгрлила гротласти Коритник, већ одјекују гочеви и зурне, и то не циганске но праве горанске, направљене по неком из далекога Анадола донетом препочетку. Средина је дивнога планинскога лета, а сутра је Пантелејица. Чуд...

  По приповедној слици света и људских судбина у њему, по свести о књижевностима и задацима моје је постављао своме писању, Григорије Божовић је далеко најзначајнији писац Старе Србије. Вредности његовог дела није могла да науди ни чињеница да оно пола века (од...

Поштовани читаоци „Слободне Херцеговине“, Живимо у времену када су на удару основне вредности друштва и стубови на којима је подигнута и на којима се до небеских висина уздигла српска нација и држава. Склони смо да поверујемо да се на Српску православну цркву, наше ...