ДАРКО ЂОГО: Aко Господ не сачува град узалуд стража не спава …

– Већ данима готово не спаваш и само ћутиш. Шта је са тобом? Тргни се! Не паничим. Не кукам и не жалим се. У мени се просто сусрећу два прољећа – оно једно, сарајевско, 1992, од којег се нико од нас ни до сада није залијечио, између „убише свата!“ и...