• Историчар Драга Мастиловић изјавио је да Стара црква Светих арханђела Михаила и Гаврила за сарајевске Србе и српски народ у цјелини има велики значај, јер је свједок и чувар постојања српског народа на овим просторима и драгоцјена је за српски народ и цијело православље.

ФОТО: www.mitropolijadabrobosanska.org

„Ако у свему овоме имамо у виду да су Турци својим доласком на ове просторе затекли Стару сарајевску цркву на овом истом мјесту, односно у дијелу Сарајева који се звао Варош и који је одувијек био насељен српским православним становништвом, од тада кроз историју ова црква је све вријеме и тада, и након турског ропства, чувала православље и српски народ на овом простору“, рекао је новинарима Мастиловић, који је декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву.

Он је напоменуо да је ова црква много пута страдала, више пута горјела, али да је сваки пут обнављана.

„И та чињеница што је обнављана и што су Турци дозвољавали да се обнови свједочи о томе да је она постојала и прије доласка Турака на овај простор, јер Турци својим законским актима и канонима нису дозвољавали да се праве нови храмови и само они који су постојали од старог времена могли су бити обнављани“, нагласио је Мастиловић.

ФОТО: www.mitropolijadabrobosanska.org

Он је истакао да је Стара црква у Сарајеву пролазила све патње кроз које је пролазио српски народ на овом простору.

„Према историјским изворима често можемо пронаћи како су сарајевски Срби управо на капији Старе сарајевске цркве били вјешани, како су у 19. вијеку посебно у његовој првој половини када је на овом простору владао посебан терор од турских силника, да су свештеници чак прескакали преко својих мртвих вјерника које су Турци исјекли да би дошли до цркве“, подсјетио је Мастиловић.

Он је констатовао да је Сарајево један од примјера затирања српског народа на овим просторима, посебно у 20. вијеку.

„И у Првом и у Другом свјетском рату и у посљедњем рату сарајевски Срби су заиста јако страдали, а у овом дошли су до тога да буду сведени на ниво статистичке грешке што је врх леденог бријега затирања српског народа на овом простору и покушај затирања српског народа ујопште на простору БиХ“, навео је Мастиловић.

Он је додао да су у Сарајеву они који су кроз цијелу историју жељели Србе свести на простор и мјеру која њима одговара.

„Овог пута су заиста успјели да етнички очисте Сарајево од Срба, али то не значи да српски народ икада треба да се одрекне Сарајева јер ту су наше велике светиње, ту је српска земља, ту је наша историја и ми се сигурно не можемо и не смијемо одрећи Сарајева“, поручио је Мастиловић.

Мастиловић је напоменуо да се Срби у Сарајеву морају окупљати за вјерске празнике, а посебно око Старе сарајевске цркве која је чувала и српство и православље на овим просторима кроз вијекове.

„Окупља нас и данас“, истакао је Мастиловић.

ФОТО: www.mitropolijadabrobosanska.org

У Старој цркви је, на празник Свете Текле, Свету архијерејску литургију служио Његово високопресвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

У Старој православној цркви Светог архангела Михаила у Сарајеву чува се дио светих моштију Свете Текле – њена десна рука.

Према традицији, у овој цркви у Сарајеву на тај дан освештава се вода благосиљањем руком светитељке и обавља литија око храма током које се носе мошти Свете Текле.

Света Текла живјела је у вријеме Светог апостола Павла и била му помоћница у проповиједању Јеванђеља Христовог.

То Јеванђеље и проповиједање потврдила је мученичком смрћу и зато се назива великомученица, али и равноапостолна.

Дио светих моштију Свете Текле налази и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

Десну руку првомученице Текле донио је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године, а патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић их је 1733. године поклонио Старој православној цркви у Сарајеву.

Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.

Преузето са: СРНА