• Трибина о вишеструком страдању Пребиловаца, српског села у долини Неретве, које је и најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, нови Витлејем, нова Ћеле-кула и нови Врачар, одржана је у петак, 23. септембра, у организацији Књижевног програма Дома културе. Говорили су Миленко Јахура, председник Удружења СНД Пребиловци и Владимир Димитријевић, православни публициста.

Детаљ са предавања у Чачку

Рано ујутру 4.августа 1941. године хиљаду до хиљаду и петсто усташа напало је српско херцеговачко село Пребиловце из три правца. У селу су биле углавном жене, деца и старци док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа. Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака и пљачком ствари. Становници центра села су били довезени код зграде основне школе. Усташке оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама и девојкама, а нарочито над девојчицама од 12 до 15 година, су трајале неколико часова. Једина особа која се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. По њеним речима, усташе су вадиле из колевки бебе и разбијале дечије главе о зид школе пред очима њихових мајки. Након свих ових злостављања и мучења, усташе су становнике центра села још у току тог дана отерали према Чапљини и затвориле у злогласни „Силос“ код села Тасовчића и ту су преноћили, без хране и воде.

Сутрадан, 5. августа отерани су на железничку станицу у Чапљину одакле су увече истог дана транспортовани у специјалној композицији вагона до села Шурманци. Жене, децу и старце затворене у овим вагонима чувало је око 300 усташа под командом Андрије Буљана до јутра 6. августа.

У раним јутарњим часовима 6. августа, похватано и преживело становништво Пребиловаца је истерано из вагона, сврстано у колону и потерано уз брдо према селу Шурманцима. Колона је била подвргнута детаљном претресу и опљачкана, а затим дотерана до јаме „Голубинке“. Покољ, тј. бацање преживелих у ову јаму, је трајао пуних шест часова (од 7.30 до 13.30 часова). Према подацима који су утврђени на судском процесу у Мостару, за то време је у јаму „Голубинку“ бачено 470 лица: 237 деце и 233 жене. Касније је утврђено да је тога дана у јаму „Голубинку“ бачено више од 570 лица. На поменутом процесу је такође утврђено да су усташки злочинци пре и после 6. августа, доводили мање и веће групе жртава у Шурманце осам пута и бацали их у ту јаму.

Од чега су Срби страдали

Наш народ је много пострадао од лажних појмова и погрешно коришћених речи. То нас је скупо стало, почев од „југословенства“ до „братства и јединства“. Ослепљујућу улогу нарочито су имале речи које су порицале да је у усташкој НДХ, а на темељу плана постављеног у доба Анте Старчевића, над Србима почињен геноцид. Јер, прво је Анте Старчевић, „отац домовине“, који данас у сваком хрватском граду има своју улицу, рекао да смо „накот за сјекиру“, па су, у Другом светском рату, секире, брадве и маљеви почели да падају по српским вратовима и главама. Хрват Јосип Броз, маскиран у комунисту – интернационалисту, ударио је на наше памћење тако што су његови измећари на споменицима побијеним Србима хрватске и муслиманске усташе означили као „фашисте“, а поклане и ујамљене припаднике народа Светог Саве назвали „жртвама фашистичког терора“.

Зато је, увек и свагда, потребно сведочити Истину.

Сведочење Миленка Јахуре

У петак, 23. септембра 2022, у град Чачка, у Дом културе, дошао је Миленко Јахура, човек који се већ деценијама стара о истини српског страдања у Херцеговини, у којој су усташе у Другом светском рату починиле геноцид. Од њега смо сазнали битне ствари, које треба пренети сваком човеку, а не само Србима. Јер је реч о нечовештву невиђених размера, које се не сме заборавити.

Миленко Јахура (фото: Трифко Ћоровић)

Ево сведочења:

На српски народ у Херцеговини сручио се први удар масовних злочина у оквиру геноцидног плана НДХ почетком јуна 1941, одмах после потписивања Римских уговора. По њима, италијански окупатор је напустио 2. окупациону зону и предао је хрватској држави која је то одмах искористила за почетак масовног и убијање Срба на подручју источне Херцеговине. Злочини су вршени у крашким јамама, рекама и на другим локацијама. Ово је принудило Србе да одласком у велике збегове по планинама, оружаним отпором и народним устанком спашавају голе животе. Друга половина јуна је период истребљивања Срба у Херцеговини, названа „Видовдански покољ“. Он се стишава крајем јуна и почетком јула, прогласом хрватског подмаршала Лаксе који је давао амнестију Србија.

Почетком августа креће други, још жешћи, талас истребљења херцеговачких Срба назван „Илиндански покољ“. У њему НДХ настоји да у кратком периоду искорени српски народ са простора Доње Херцеговине. Убијани су редмо сви Срби оба пола, без обзира на узраст. Злочини се врше највише на крашким јамама, али и масовним одвођењем у систем логора Госпић-Јадовно-Паг ради ликвидације. Спроводи се и исељавање из градова у Србију и масовно католичење. Овим геноцидом трајно је промењена демографска слика долине Неретве и подручја Стоца на српску штету. Почетком септембра 1941. Италијани реокупирају зону 2, чиме масовни злочини престају, али их је било у мањем обиму све до краја рата.

Приредио: др Владимир Димитријевић
Извор: Чачански глас, страна 18, издање од 30. септембра 2022. године

• Напомена: Према подацима Државне комисија за утврђивање ратних злочина у Пребиловцима је страдало 800 житеља у августу и 47 у јуну