• После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде.

У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је  у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране у Аустро-Угарској монархији.  Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима.   Нова соколска друштва  оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су  Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе.  Друштво у Карловцима  било је  матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца  одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење.  (1)   Народ који је био на ходочашћу у Раваници  могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и  5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из  Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.

Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању.  У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна  игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2)

Српски Соко у Старој Пазови основан је 15 августа 1906. као пето српско соколско друштво, после Сремских Карловаца, Шида, Земуна и Новог Сада.  Др. Јован Бараћ, општински лекар,  и Јован Вучковић са 22 грађанина основали су Српски соко. Уз помоћ др Лазе Поповића и карловачких сокола сачињена су Правила друштва и припремљена је прва јавна вежба септембра 1906. У Голубинцима су у октобру 1907. заједно са вежбачима из Сремских Карловаца одржали другу јавну вежбу. Учествовали  су 1907. на две заједничке вежбе, у Војки и Голубинцима, са соколима из Војке, Инђије, Голубинаца, Чортановаца и Сремских Карловаца. Соколи из Старе Пазове са 17 чланова посетили су слет у Раваници 1910. Учествовали су 1912. на великом Јавном соколском часу у Београду. (3) Бошко Машић постао је вођа 1909. Учествовао је као добровољац у турском, бугарском и Првом светском рату.

Словачко соколско друштво је од 1912. радило помагано од словачке жупе из Чикага. Главни оснивачи били су Павел Блох и Мирослав Галанте. Два су друштва сарађивала до Првог светског рата. Почетком Првог светског рата прекинут је рад оба соколска друштва. У новембру 1918. оживео је рад у оба соколска друштва. Божа Саламун, Србин католик и српски добровољац из Шибеника у својој песми „Дочек српске војске у Старој Пазови” описао је дочек 7 новембра 1918. После Првог светског рата 1919. Српски соко ујединио се са Словачким соколом. Соколско друштво Стара Пазова учествовало је на слету у Загребу од 15 до 17. августа 1924.  Соколско друштво је било средиште културног и просветног рада места и околине. На академији посвећеној  прослави Дана Уједињења, 1 децембра 1926.  изведен је позоришни комад „Мртва стража” трагедија из живота  Истрана који су тада били под Италијом.

Соколско друштво Стара Пазова прославило је 19. јуна 1927. 20 година од свог оснивања. Већ рано ујутро осећало се празнично расположење у месту. Соколи из Старе Пазове као и из Нових Карловаца, састали су се ујутро у соколани и са заставама кренули на станицу, где су дочекали соколе и соколице из Београда, Земуна, Сремске Митровице, Ср. Карловаца и Петровца. Прослави су присуствовала соколска друштва Београд I, Земун, Сремска Митровица  и Нови Карловци. Са станице је кренула поворка до општине у чијем је дворишту одржала проба. После пробе формирала се нова поворка  са соколским заставама и заставом добровољаца, са војном музиком, са соколском и народном коњицом и многобројним народом из места и ближе околине. Поворка је обишла главније улице места. Када је поворка  поново стигла до општине старешина Живојин Михајловић у свом говору поздравио је присутне. После њега говорио је делегат жупе др. Воја Кујунџић о соколству и његовим идејама. Иза њега говорио је Пера Лазаревић, који је истакао важност соколских друштава за уједињење. Председник општине Мартин Ухрик поздравио је госте и грађанство на словачком језику. После њега одржао је говор у националном духу Милоје Араницки. Говорници су истицали значај соколства у најновијој историји. Бањалучки процес био је уперен углавном против сокола. За време Првог светског рата соколска друштва су растурена али се ипак победило. После те победе Соколство је стајало пред тешким задатком да сачува оно што је тешко и крваво стечено. После подне одржана је јавна вежба а увече забава у соколани. Поворка и јавна вежба  давали су слику малог слета. Градња соколског дома почела је 1927. а дом је био завршен 1931. Изградњу је помогла општина, али су главна средства добијена од соколских приредби и прилога. Прилози су били од 212 појединаца, установа и организација међу којима и соколска  друштва из 63 места Југославије. (4)

Застава Месног одбора ратних добровољаца у Старој Пазови освештана је 1. августа 1924. Застави је кумовао изсланик краља, генерал Стеван Хаџић. (5)

Соколско друштво у Старој Пазови организовало је 8. марта 1930.  прославу  осамдесетогодишњице чехословачког председника Масарика у великој сали хотела Петровић. Сала је била украшена чехословачким и југословенским заставама а  слике краља Александра и Масарика биле су окићене зеленилом.  Свечаност је отворена чехословачком и југословенском химном, које је  певало певачко друштво “Гусле”. Од присутних представника друштава на прослави су говорили : Никола Петровић у име Народне Одбране, Српске православне општине и певачког друштва  “Гусле”;  Богданка Клајић у име  Кола Српских Сестара; др. Бранко Кијурина у име Удружења добровољаца; Милоје Араницки у име Читаоничког клуба; Георгије Михајловић у име Црвеног Крста;  Станко Бабин у име Српске земљорадничке задруге и Читаонице и Бранко Петковић у име Занатлијске омладине. Свечаност је завршена свесловенском химном “Хеј Словени”, док је игранка и весеље настављено до касно у ноћ. (6) У Одбору за градњу Соколског дома били су Славко Ивковић, тајник Самко Бабик, старешина друштва др. Чипчић, заменик старешине др. Вл. Вереш и  благајник М. Левец. Новац за градњу дома стигао је углавном из Јужне Србије и Словачке. Соколска делегација под вођством старешине друштва др. Чипчића,  заменика старешине др.  Вереша и чланова управе Бабика, Ивковића и Гајића  посетила је среског начелника Станимира Лазића у вези да замоли за помоћ у градњи дома. Срески начелник је обећао делегацији да ће свим силама настојати да помогне акције сокола.(7)

Соколско друштво посветило је 5. октобра 1930. камен-темељац Соколског дома Краља Петра. Ујутро су дошла соколска друштва из београдске и новосадске жупе. Формирана је поворка на челу сакоњицом и представницима, музиком и уз пуцање прангија кренула је са станице у место. Посвету камена-темељца обавили су православни, евангелистички и римокатолички свештеници, након чега је прочитана повеља и положена у темеље дома.  Посвета је обављена уз присуство огромног броја народа. Након посвете приређен је заједнички ручак, на коме је било преко 100 узваника. Представница Кола Српских Сестара, Богданка Клајић наздравила је и честитала успеху соколства у месту. У име Словачко-сремског сениората евангелистичке цркве наздравио је Самко Бабик, истичући братску узајамност и словенску солидарност. Књижничар соколског друштва Живојин Михајловић поздравио је све остале госте, као и градитеље дома Момира Коруновића и Предрага Зрнића. После подне одржана је јавна вежба. У вече одржана је свечана академија, а после  било је весеље до касно у ноћ. (8)

У дому се развио рад на спортској гимнастици, атлетици и групним саставима, затим у одбојци, стрељаштву, културно-просветни рад. У околним селима друштво је оснивало соколске чете и то у Крчедину, Војки, Голубинцима, Новом Сланкамену, Новим Карловцима, Ст. Бановцима. Соколско друштво  Стара Пазова  учествовало је на свим соколским слетовима у земљи ( Београд, Загреб, Војка, Ст. Бановци, Белегиш, Стари Сланкамен, Нови Карловци, Кисач, Петровци, Батајница, Инђија, Панчево, Сремска Митровица, Београд) и иностранству (Праг и Софија).  (9)

Старешина друштва др. Бранко Чипчић одржао је 1929. комеморативно предавање о Владимиру Гортану, стрељаном у Истри од фашистичке Италије. У предговору Споменице коју је издало Соколско друштво у Старој Пазови др. Лаза Поповић истакао је : „Није било веће сиротиње, није било мање искуства, није било горих прилика, па се обарало, јуришало и заузимало, увек напред и са огромним одушевљењем само напред … оних дивних ђака, богословаца и омладинаца фрушкогорских од пре двадесетпет и више година, … Чудна су и велика времена била, али за нас нису прошла.”.

Када је Хигијенски завод из Новог Сада 1928. затражио од општине Стара Пазова земљиште за здравствену станицу, Соколско друштво је уступило земљиште за градњу здравствене станице. На конференцији одржаној 24. маја 1929. између представника Хигијенског завода Министарства Народног Здравља у Новом Саду са делегатима соколског друштва и  Кола Српских Сестара постигнут је споразум да соколско друштво уступи земљиште за градњу дома, а да се уз Соколану сазида здравствена станица повезана ходником са соколским домом.(10)  Соколски дом био је на најлепшем месту улице престолонаследника Петра.  Здравствена станица поред социјално-хигијенских задатака, имала је и школску поликлинику, која се старала о заштити здравља ученика и наставника и о поликлиничком лечењу болесних. Соколски дом је био повезан са станицом, тако да се из соколске гардеробе ишло у купатило здравствене станице. Соколи су после сваког вежбања могли да се туширају под станичним тушевима. Овим су могли соколићи да се од детињства привикавају на хигијену и да то схвате као своју свакодневну потребу.  Соколе у Старој Пазови посетио је Гангл 1931. На станици  I  заменика старешине Савеза сокола Гангла дочекали су  сви соколски одборници са својим старешином на челу и заступник среског начелника. Гангл је разгледао соколски дом и  летње вежалиште. Након тога посетио је Словачки народни дом, где се уписао у спомен-књигу. (11)

У просторијама соколане друштво Стара Пазова одржало је свечану академију 5. марта 1932. у част Мирослава Тирша. Том прликом прослављена је и 70годишњица оснивања Прашког сокола, првог соколског друштва. Програм академије био је : 1. Југословенска и чехословачка химна. 2.Старешина др. Бр. Чипћић отворио је свечану седницу управног одбора друштва. 3. Друштвени просветар предавао је о Мирославу Тиршу. После предавања поздравили су свечаност делегати месних културно просветних друштава : општински начелник Станко Бабин, за општинско поглаварство. Зора Јечинац за Коло Српских Сестара. За Удружење добровољаца Мита Јечинац. За Удружење резервних официра Ник. Св. Бељански, резервни мајор. За Словачку народну читаоницу Доброњовску. За Удружење чехословачких жена Шипицку-Шагу. 4. Марка Машова декламовала је песму о Тиршу на словачком језику. 5. Женска деца извела су вежбу Димњичара. 6. Нараштајка Суботин декламовала је песму „Соколство”. 7. „Хеј Словени” а затим игранка. (12)

У соколском дому приређено је 16 априла 1932. село, на коме је друштвени лекар предавао о Битки на Марни. Георгије Михајловић је важио за једног од најбољих соколских предавача. После предавања била је игранка. Свирала је џез музика Дитлов из Земуна.(13)

Соколско друштво Стара Пазова имало је 1937. 114 чланова и  28 чланица. Имало је 24 вежбача и 11 вежбачица. На дан 31.12.1936. имало је 151 члана, 41 нараштајца и 236 деце, укупно 428 припадника. (14)

Друго просветно окружје у Старој Пазови приредило је свој I просветни течај 28.2.1937. у просторијама Соколског дома. На течају је било 14 чланова сокола, из Старе Пазове 10, а из Старих Бановаца, Инђије, Нових Карловаца и Голубинаца по један. Од 7 до 12 часова одржана су 5 предавања. (15)

Соколско друштво Стара Пазова  везало је Вукову прославу са прославом 19- годишњице доласка српске војске у Стару Пазову и  7. 11. 1937. одржало вечерње посело у соколани.  Просветар жупе Београд Момир Синобад предавао је о Вуковим заслугама за српски народ, изложивши зашто  соколи нарочито поштују Вука. Затим је др. Ђ. Михајловић у исцрпном предавању приказао пробој солунског фронта и долазак српске војске у Стару Пазову. Приход посела био је намењен за подизање Вукове задужбине.(16)

На позив матичног друштва из Старе Пазове Соколска чета у Голубинцима приступила је прикупљању прилога за пострадале од временских непогода. Истакли су да су прихватили  позив вољни увек помоћи ближњем. Соколска управа замолила је све имућније мештане, да сиромашнима притекну у помоћ са  колском спрегом и радном снагом. (17)

Са соколима и са Здравственом станицом сарађивало је  Коло Српских Сестара Стара Пазова. Учествовало је на свим соколским прославама. Основано је 22.4.1904. као Добротворна Задруга Српкиња, а од 31.3.1923. деловало је као Коло. Архитекта Државног хигијенског завода Радонић бесплатно је израдио планове за подизање спрата на дому Кола и вршио надзор над градњом. Одржавањем приватног забавишта Кола ударен је темељ државном забавишту. Заслугом Кола одржана је у Старој Пазови Државна мешовита грађанска школа.  Стара Пазова прославила је 7.новембра 1938. 20 година од уласка српске војске. Чланица Кола учитељица Олга Ивановић  је заједно са осталим делегатима из места на Опленцу запалила воштаницу на гробу краља Александра. Радиле су на пропагирању српско-сремске народне ношње.У дому Кола одржан је до 15 априла 1939. течај уметничког ткања. Течај је водила наставница Марија Хуберт из Београда. Течај су похађале делом чланице Кола а  делом остале грађанке места (њих 23).  Училе су пиротско ткање, зумак, келим, гоблен и персиско ткање. (18)

Заједно са Државним хигијенским заводом у Новом Саду отвориле су 1940. течај  домаћичке школе са интернатом у свом дому. Хигијенски завод послао је 2 своје наставнице. О течају је водила бригу Здравствена станица а хигијену је предавао њен шеф др Владимир Вереш, дугогодишњи сарадник Кола. Течај је похађало 17 девојака из места. Југословенски Женски савез у Београду упутио им је позив да се пријаве за разне радове у случају рата, како би замениле мушкарце. Чланице Кола (њих 20) су свршиле нижи самарићански течај који су одржавали лекари у оквиру друштва Црвеног крста. Упутиле су са осталим мештанима делегата на Опленац да упали воштаницу на гробу краља Ујединитеља на дан уласка српске војске у Стару Пазову 7.11.1939. На Материце позвале су све Привредникове питомце шегрте у месту у њихов дом. Здравственој станици су помагале у одржавању Ђачке Трпезе. Посетиле су чајанку Добротворне Задруге Српкиња у Инђији и Свесловенску забаву Главног одбора у Београду са 12 чланица у народној ношњи. (19)

Соколи су 27. марта 1941. организовало демонстрације. После Априлског рата 1941. Савез сокола био је забрањен. Током рата соколски дом је био руиниран, јер су  га  војске свих врста и страна користиле. После Другог светског рата нове власти су уместо сокола створиле прво фискултурна друштва, па гимнастичка, која су касније добила име Партизан. Бивши соколи обновили су свој дом. Друштво  „Партизан” имало  је после рата 9 предњака и 5 предњакиња из бившег соколског друштва.  Вежбала се гимнастика, атлетика, одбојка, стрељаштво, шах, пинг-понг и  кошарка. Организовани су летовања на мору и зимовања са скијашким течајевима. Друштво је учествовало на општинским, среским, покрајинским, републичким и савезним такмичењима. Партизан у Старој Пазови је 1955. имао 527 чланова. Дом им је био одузет, а друштво је вежбало  по школским салама са малим бројем справа. Соколско друштво  Стара Пазова  обновило је свој рад 1997. Обновили су га Јан Туран, начелник, и Златко Каравла, председник Друштва „Партизан” удружени са старим соколима и вежбачима.  Соколско друштво је  прославило 100 година од оснивања Свечаном академијом у великој сали Дома друштвених  организација. Академија је приређена без вежбачког програма, јер друштво није добило назад свој дом. Хор Старе Пазове певао је химну „Боже правде” и две соколске песме „Полети соколе” и „Малена је Фрушка Гора”. Свечану седницу отворио је старешина друштва Петар Лађевић-Дишо, поздравивши велики број бивших вежбача  ДТВ „Партизан” и  госте. Било је присутно и  неколико још живих сокола, који су учествовали у враћању старог имена друштву. Начелник друштва  Јан Туран био је предњак и начелник у ДТВ „Партизан”. У име Савеза Соко Србије говорила је старешина Савеза Гордана Рајновић. Говорила је и Милијана Крстић, из батајничког сокола, која је више година радила у друштву Стара Пазова. Поводом прославе 100 година друштва штампана је књига  Мирослава Кичиња „Соколско друштво Стара Пазова 1906-1941”. (20)  Такође је обновило свој рад  и  Коло  Српских Сестара у Старoj  Пазови.

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској.  У Старој Пазови основана је 1904. Добротворна Задруга Српкиња  а  1906. основано је гимнастичко друштво Српски Соко. Почетком Првог светског рата 1914. прекинут је рад соколских друштава, али је у новембру 1918. оживео.  Српски соко у Старој Пазови ујединио се са Словачким соколом 1919.  Добротворна Задруга Српкиња деловала је  од 1923. као Коло Српских Сестара. Са њима су сарађивали Удружење добровољаца, Народна Одбрана  и певачко друштво  “Гусле”. Соколи и Коло радили  су у својим домовима. Друштва су била средиште патриотског, културног и просветног рада  у Старој Пазови и околини. Национална друштва  деловала су до Априлског рата 1941. После Другог светског рата  нова власт је уместо сокола створила Друштво за телесно васпитање Партизан са  бившим соколским предњацима. Соколско друштво  Стара Пазова  обновило је свој рад 1997.

 Саша Недељковић
 члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр.  110,111, 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;

2. Ј. Хануш, „ слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб, 15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;

3. М.Г.С. „Соколско друштво Стара Пазова”, „Око Соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 135; Др.В., „20 годишњица старопазовачког соколског друштва”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 30. септембар 1927, бр.18.-19, стр. 312; Павле Врачарић, „Соколско друштво Стара Пазова прославило јубилеј 100 година од оснивања”, „Око Соколово”, Београд, август 2007, бр. 29-30, стр. 8;

4. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; Павле Врачарић, „Соколско друштво Стара Пазова прославило јубилеј 100 година од оснивања”, „Око Соколово”, Београд, август 2007, бр. 29-30, стр. 8, 9;

5. Предраг С. Јеринић, „Организације Савеза ратних добровољаца у краљевини Југославији”, „Добровољачки гласник”, Јун 2006, бр. 27, стр. 49;

6. „Соколско друштво Ст. Пазова”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, априла 1930, бр 7, стр. 6;

7. Др. В., „Градња соколског дома у Ст. Пазови”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8. марта 1930, бр. 4, стр. 5;

8. „Соколско друштво Ст. Пазова”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 21. октобар 1930, бр. 26, стр.4,5;

9. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; Павле Врачарић,  „Соколско друштво Стара Пазова прославило јубилеј 100 година од оснивања”, „Око Соколово”, Београд, август 2007, бр. 29-30, стр. 8, 9;

10. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; М.Г.С. „Соколско друштво Стара Пазова”, „Око Соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937,бр. 7, стр. 135;

11. Др.В. „Соколско друштво Ст. Пазова”, „Посета I зам. Старешине Савеза бр. Гангла”, „Соколски гласник”, Љубљана, 10. септембра 1931, бр. 37, стр. 3;

12. Др. В, „Соколско друштво Ст. Пазова”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24 марта 1932, бр. 13, стр. 5;

13. „Соколско друштво Стара Пазова”, „Соколски гласник”, Љубљана, 28 априла 1932, бр. 18, стр.3;

14. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 10, 27, „Око Соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;

15. „Друго просветно окружје (Стара Пазова)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 1 маја 1937, бр. 6, стр. 124;

16. „Соколско друштво Стара Пазова”, Соколски живот, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруар 1938, бр.2;

17. „Соколска чета у Голубинцима”, Соколски живот, „Око Соколово“, Београд, 15 јун 1938, бр. 6;

18. „Коло Српских Сестара – Стара Пазова”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за  1938/1939 пословну годину”, Београд, 1939, стр.89-91, „Вардар XXVIII  календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину”;

19. „Коло Српских Сестара – Стара Пазова”,  „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за просту 1939/1940 пословну годину”, Београд 1941, стр.86, 87, „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940;

20. Павле Врачарић,  „Соколско друштво Стара Пазова прославило јубилеј 100 година од оснивања”, „Око Соколово”, Београд, август 2007, бр. 29-30, стр. 8, 9, 10;