• Године 1895. Момир Коруновић ступио је у подмладак друштва „Соко“, чији је члан и истакнути првак био до краја живота. Био је  уредник „Соколског гласника Душан Силни“ од 1910.

Студирајући у Прагу био  је 1911. изабран за  старешину Соколске секције „Српског академског друштва Шумадија”. Од 1907. па до 1947. архитекта Коруновић био је службеник Министарства грађевина у коме, захваљујући преданом раду напредовао до звања генералног инспектора Архитектонског одељења.  Био је  председник грађевинско-уметничког одсека Савеза Сокола Краљевине Југославије. Током рада у државној служби пројектовао је преко 40 јавних и државних грађевина (министарства, поште, храмова, школа, конака и споменика) као и 24 соколска дома и вежбаонице. Његове најпознатије грађевине у Београду биле су Пошта код Железничке станице, Министарство пошта у Палмотићевој улици и Соколски дом „Матица“. Пројектовао је православне цркве у Београду, Љубљани, Марибору, Цељу, на Сушаку код Ријеке, Прилепу, Брзану, Крупњу, Делиграду, Кленку и на острву Вису. Коруновић је пројектовао (по правилу без накнаде) спомен-обележја (Зебрњак, Мачков камен, Текија на Дунаву, Светозарево, Охрид, …), и соколске домове у Београду, Обреновцу, Куманову, Јагодини, Бјељини, Високом, Јајцу, Ужицу, Ћуприји и тд. Моравски стил може се сматрати извором на основу кога је Момир Коруновић створио свој особени израз у обликовању простора и украшавању грађевина маштовитом стилизацијом народних мотива. Стваралаштво Коруновића заснивало се на вери у нераскидиву повезаност архитектуре и националне културне баштине : „У соколском неимарству ми морамо бити своји … каже се да треба да будемо савремени, модерни … али у архитектури соколској и једног народа не може бити моде; у народносној архитектури и грађевинској делатности једне државе, …може се применити само оно што је својствено духу народа који живи у тој држави …“. Александар Кадијевић своје дело „Момир Коруновић“ почиње реченицом : „У српској архитектури двадесетог века готово да нема значајнијег и оригиналнијег ствараоца од архитекте Момира Коруновића“. (1)

 Глумац Љубомир Станојевић био је предњак сокола у Београду. Момир Коруновић упознао га је 1895. кад је ступио у соколско друштво. Њему и младим соколима био је узор и пример какав треба да буде истински соко. Никад се није отимао да буде први, да буде члан какве управе. Увек при вежбању у вежбаоници или на вежбалишту соколског друштва подучавао је вежбаче да соко и прави човек мора да буде искрен. (2)

Београдски соколи позвали су загребачке да посете Београд. Загребачко соколско друштво I кренуло је на пут возом 17 јануара 1924. Било је 140 сокола и соколица, нараштаја и деце. Прошли су Брод, Винковце, Инђију и стигли у Земун.У Београду су их дочекали београдски соколи на челу са Момиром Коруновићем. Били су старешина др. Кујунџић, сестре Лазаревић, Јовановић, … . Због хладноће ушли су у жељезнички ресторан. Момир Коруновић поздравио је загребачке соколе у име београдског соколства, а онда прочитао поздрав старог националног борца  и поборника соколства професора Атанасија Поповића.

Са болесничке постеље брат Таса подсетио је загребачке соколе да је старешина Лазар Цар с тридесет сокола, у доба најјаче кризе српско-хрватских односа дошао у Београд да присуствује освећењу заставе Душана Силног.  Свечана академија  била је приређена у београдском позоришту. На крају академије била је изведена симболична вежба са скупином, представљајући жалост соколства за Истром. После академије била је заједничка вечера у хотелу Империјалу. Идућег дана био је у подне банкет општине Београда у  хотелу Империјалу. На ручку су били сви соколи и соколице из Загреба, на челу стола, а ниже ређали су се нараштајци и деца. Били су присутни на банкету : председник народне скупштине Љуба Јовановић, министар социјалне политике др. Пелеш, министар просвете М. Трифуновић, Стево Тедоровић са госпођом, низ угледних соколских радника из Београда, и то : Веља Поповић, Градојевић, Паунковић, Коруновић, Војиновић, Кујунџић, Лазаревић, … .  После завршетка банкета сви су се присутни сликали заједно. (3)

У Београду је 1926. прослављена 30 годишњица соколског рада Момира Коруновића. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” од јануара-фебруара 1926, број 1 и 2 истакнуто је да је био један од најбољих и најпожртвованијих соколских радника у београдској соколској жупи. На свечаној академији приређеној њему у част први је говорио Ђура Паунковић, подстарешина Ј.С.С. У кратком говору оцртао је заслуге Коруновића у 30 годишњем деловању. Затим је низ говорника честитао Коруновићу. Међу њима био је Мирослав Војиновић у име техничког одбора ЈСС и инжењер Радојловић у име удружења резервних официра. Делегати су Коруновићу поклонили бројне дарове. После срдачне захвалности Коруновића била је свечана академија завршена. (4)

Како су изгледале соколске  свечаности при посвећењу камена-темељца свог дома може се видети из прославе Соколског друштва Стара Пазова. Соколско друштво посветило је 5. октобра 1930. камен-темељац Соколског дома Краља Петра. Ујутро су дошла соколска друштва из београдске и новосадске жупе. Формирана је поворка на челу са коњицом и представницима, музиком и уз пуцање прангија кренула је са станице у место. Посвету камена-темељца обавили су православни, евангелистички и римокатолички свештеници, након чега је прочитана повеља и положена у темеље дома. Посвета је обављена уз присуство огромног броја народа. Након посвете приређен је заједнички ручак, на коме је било преко 100 узваника.

Представница Кола Српских Сестара, Богданка Клајић наздравила је и честитала успеху соколства у месту. У име Словачко-сремског сениората евангелистичке цркве наздравио је Самко Бабик, истичући братску узајамност и словенску солидарност. Књижничар соколског друштва Живојин Михајловић поздравио је све остале госте, као и градитеље дома Момира Коруновића и Предрага Зрнића. После подне одржана је јавна вежба. У вече одржана је свечана академија, а после било је весеље до касно у ноћ. (5)

Архитекта и виши саветник министарства грађевина Момир Коруновић, члан старешинства Савеза Сокола, израдио је бесплатно план за соколски дом у Автовцу. Био је то његов прилог за градњу дома. (6)

Дом Соколског друштва Београд Матица завршен је и освећен 1936. Назван је „Соколски дом Краља Александра I”. Пројектовао га је члан Матице Момир Коруновић, а отворио га је старешина друштва, др Милан Главинић. Свечаности су присуствовали др. Ђура Паунковић, ректор Универзитета др. Богдан Гавриловић и сви тада живи некадашњи старешине „Матице”. (7)

Споменик на  Зебрњаку, подигнут у спомен Кумановске битке, саградио је архитекта  Момир Коруновић а осликао га је сликар Живорад Настасијевић, члан Друштва уметника „Зограф“. Кула-обелиск (48,5 м) на Зебрњаку било је најзначајније Коруновићево дело. (8)

Архитекта Момир Коруновић био је један од националних прегалаца и члан Управе Савеза Сокола. Бесплатно је израђивао планове за цркве, споменике и соколске домове. Најзначајније његово дело било је кула-обелиск на Зебрњаку.

Саша Недељковић,
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. Мр.сци.арх. Тихомир Обрадовић, „Момир Коруновић – соколски архитекта и архитекта сокола“, „Око Соколово“, бр.33-34, децембар 2009, Београд, стр.13,14; Л.П. „Српски Соко у Прагу”, „Српски Соко”, бр. 8, 12 (25) Јунија 1911, Сремски Карловци, стр.128;

2. Момир Коруновић, „Успомени брата Љубомира Станојевића“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 2,3;

3. Анте Брозовић, „Загребачко Соколство у Београду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, јануар 1924, бр. 1, Год. III, стр. 2-10;

4. „30-годишњи соколски јубилеј брата Момира Коруновића”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 25;

5. „Соколско друштво Ст. Пазова”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 21. октобар 1930, бр. 26, стр.4,5;

6. Председник одбора за изградњу дома, пуковник Божидар Савковић, „Соколско друштво Автовац“, „Соколски гласник“, Љубљана, 3. марта 1932, бр. 10, стр. 6;

7. „Сизифовски подухват сокола”, „Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60, стр. 29;

8. Зоран М. Јовановић, „Друштво уметника Зограф“, Београд, 1998, стр.85;