• Ових дана приказује се серија „Краљ Александар од Југославије”. У играном делу епизода серије нема ниједног члана соколских друштава.

У документарним деловима епизоде краљевог венчања у Београду приказана је кратко соколска пирамида на Теразијама. Приликом посете краља и краљице Црној Гори и Приморју приказани су кратко соколи при дочеку краља и краљице у Сплиту. Приказана је и расправа краља са његовим чуварем о посети утакмици у Кошутњаку. Није споменут назив фудбалског клуба чији је био стадион у Кошутњаку. Фудбалски клуб Соко постао је од лоптачке секције Соколског друштва у Београду. По тој епизоди могли су гледаоци да закључе да краљ и краљица нису отишли на утакмицу у Кошутњаку. Отишли су и тамо су их дочекали соколи.

За соколе Карађорђевићи су били народна династија. Kраљ Александaр био је потомак Карађорђа и Његоша и на челу војске која је ослободила југословенске земље. Соколи су са својим заступницима било присутни код свих свечаности везаних на краљевско венчање у Београду. Делегати Савеза су у Београду предали честитку за краља и крајицу. У честитки је истакнуто : „Југославенски соколски савез, спајајућ у неразрјешиву цјелину синове и кћерке мајке домовине у неугасивој љубави до ње, радосно се врста у коло оних којима пламте душе у искреној оданости и који се данас сабиру око краљевог пријестоља са срдачним честиткама. Наш краљ и наш љубљени соколски брат Александер и наша мила краљица Марија, Вама је дом и пријестоље велика и лијепа наша земља, гдје се уздиже понос слободног држављанина те побједоносна соколска мисао, гдје одише јака наша соколска воља, гдје соколско дјело и соколске кријепости развијају и утврђују наше тјелесне и душевне снаге у обрану и штит нашој моћи и славе! Сву нашу браћу, све сестре, читав нараштај и нашу дјецу – читаву огромну нашу соколску породицу сједињује данас један поклик, који се диже као из једног срца, а то је наш братски соколски поздрав”. Старјешинство југославенског соколског савеза.” (1)

Код свечаности приликом краљевог венчања активно је учествовало соколство, којеје из крајева земље приспело у Београд. Приликом дочека краљице Марије у пристаништу било је постројено 300 сокола. На сам дан венчања соколи су правили шпалир од Саборне цркве, до двора, док су два сокола коњаника ишла пред краљевим колима у свадбеној поворци. (2) На дан краљевог венчања на Теразијама била је подигнута трибина од камена, са три улаза која су чувала по два лава. На трибини је била пирамида са соколима и соколицама. На врху пирамиде стајао је један соко са великом заставом у руци, а горње редове заузели су најмањи соколи и соколице, па за њима старији до дна.Из чељусти лавова ишле су тробојне траке до врха трибине. Изгледало је да све те траке држи соколски барјактар. (3) Соколице су на Теразијама представљале државну заставу. Код серенаде на двору соколи су учествовали као бакљоноше. (4)

Радови на стадиону фудбалског клуба “Соко” у Кошутњаку текли су споро, јер су земљани радови били обимни, а било је заказано на игралишту клуба такмичење између Румуније и Југославије, на којима је требало да присуствују краљ Александар и краљица Марија, Лазар Јовановић је био принуђен да ради до дубоко у ноћ. Ипак успео је да на сам дан венчања краља Александра сав терен и неке непокривене трибине буду готове. Архитекта Ж. Татић израдио је улазну капију, целу жичану ограду и као и покривену трибину за краља и краљицу. Делом су радили и чланови играчи. (5) Приликом краљевог доласка у Кошутњак на лакоатлетске утакмице и соколске вежбе соколи су били свуда. Од уласка у Кошутњак, па све до доласка у игралиште соколићи су били постројени са обе стане пута. У близини велике капије соколи су сачињавали велику скупину кроз коју је прошао краљ и његова свита. (6)

У предвечерје краљевог венчања Соко I у Љубљани приредио је на вежбалишту Табор свечану приредбу. Присуствовало је око 2.000 особа. Читав простор био је осветљен, а главна трибина била је осветљена тробојним сијалицама. У средини било је краљево попрсје, у готово природној величини усред палмовог гаја. Свечаност је отворио соколски оркестар, а следиле су декламације омладине у патриотском духу. Староста друштва говорио је о односу Соколства према народној држави и народној династији. (7) Соколско друштво Сушак-Ријека приредило је 8 јуна 1922. на дан краљевског венчања у Мартиншчици јавну вежбу заједно са пучком свечаности. Упркос кише која је падала одзив народа са Сушака и Ријеке био је велики. Присутне је поздравио др. Нико Бачић. Вежбе са пушкама извели су војници IV пешадијског пука Немање. Јавна вежба била је завршена пирамидом коју је саставило 250 браће и сестара, чланства, нараштаја и подмладка. Након вежбе била је у Лазарету пучка свечаност. (8) Посебна делегација загребачких сокола и соколица примљена је 16 јула 1922. на Бледу у вили Сувобор од краља и краљице. Донели су венчани дар. Соколице у својим народним ношњама из разних крајева Југославије побудиле су велики интерес на двору и у публици. Соколи су били у свечаним одорама. Након поздравног говора старешине загребачке жупе соколице су предале краљици Марији свој дар, казалишну кабаницу везеној у народној орнаментици. Краљица је била одушевљена поклоном. Разговарала је са соколицама интересујући се за соколску институцију и народну уметност. Свидела јој се ношња из околине Загреба. Краљ и краљица су разговарали са сваким појединачним учесником делегације и показали су велики интерес за Соколство. Делегација је почашћена закуском, код које развио срдачан разговор. Након једног сата боравка на двору Соколи су отишли дирнути пријемом код краља. (9) Дворска канцеларија узвратила је соколима на њиховој пажњи. Соколско друштво I у Загребу примило је из дворске канцеларије као спомен-дар за своје суделовање на венчању краља споменицу у златорезу у којој су били портрети краљa и краљице заједно са потписима. (10)

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

• „Југославенско Соколство пригодом краљевог вјенчања”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 164;

• „Соколске приредбе код свечаности у Београду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 172;

• „Соколска пирамида у Београду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 180;

• „Соколске приредбе код свечаности у Београду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 172;

• „Споменица о тридесетогодишњици 1903-1933”, Београд, стр. 33, 34;

• „Соколске приредбе код свечаности у Београду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 172;

• „Краљево вјенчање и љубљанско Соколство”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 179;

• „Соколско друштво Сушак-Ријека”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар, новембар и децембар 1922, бр. 10, 11 и 12, стр. 251;

• „Загребачки Соколи код краља и краљице”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. I, стр. 160;

• „Краљевски дар загребачком Соколу.”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, Год. II, стр. 48;