СЛАВЕН КНЕЖЕВИЋ – Иноватор који је осмислио најекономичнији модификовани фузиони реактор
-
Славен Кнежевић, 21-годишњи пронлазач и истраживач, студент два факултета, патентирао је револуционаран проналазак Модификовани фузиони реактор, јединствено откриће у свијету нуклеарне технологије.
Модификовани фузиони реактор представља јединствен проналазак у свијету нуклеарне технологије и физике, основу за производњу електричне енергије у будућности, али и средство за напајање и покретање бродова, подморница, ракета и свемирских бродова.
– За почетак Славене, реци нам како си дошао на идеју на направиш нуклеарни фузиони реактор?
Идеја се родила сама по себи након вишегодишњег исцрпног истраживања. Опсесија нуклеарном фузијом нарочито је била актуелна за вријеме Хладног рата када је досегла свој максимум. Велики број стручњака посветио се истраживању ове реакције и њеног искориштавања на страни оба пакта. Управо та, уколико, можемо рећи велика загонетност, а не тако много практичних успјеха подстакли су ме да се бавим управо том области науке како би могао дати мој властити допринос развоју науке у том правцу. Та загонетност и велика непознатица уз велико претходно интересовање били су основна покретачка снага истраживања које је резултирало врло конкретним резултатима.
- По чему се он разликује од других реактора? Да ли је и зашто бољи?
Да, постоји неколико кључних и неспојивих разлика. За разлику од постојећих нуклеарних реактора чији рад и производња се темеље на реакцији нуклеарне фисије (разбијање једног већег атома у два или више мањих уз ослобађање великих количина топлотне енергије) рад Модификованог фузионог реактора и његова производња темеље се на реакцији нуклеарне фузије (спајање два или више мањих атома у један већи уз ослобађање великих количина топлотне енергије). Осим, ове најелементарније разлике постоји и низ других. Тако, на примјер, за разлику од савремених нуклеарних реактора који као гориво користе скупоцјени уранијум Модификовани фузиони реактор као гориво користи изотопе водоника уз катализаторско присуство неких елемената реактора изграђених од ријетких хемијских елемената. Осим тога битна карактеристика овог проналаска јесте потпуно одсуство радијације, а самим тим и могућности експлозија хаварија и сл., али и могућност тренутног окончавања нуклеарне реакција што код постојећих нуклеарних реактора није изводљиво.
- Која су твоја очекивања од патента?
Кад су у питању очекивања, оно што могу рећи јесте да очекујем да реализација патента и његова примјена почне управо овдје нашој држави. Сматрам да би то омогућило велику зараду од извоза електричне енергије, што би утемељило један посве нови пут и цјелокупном развоју Републике Српске, Србије и региона. За реализацију очекујем финансијску помоћ институција Републике Српске, Србије и других државе, али и инвеститора.
- Знамо да студираш два факултета, па реци нам каква је повезница између права и филозофије са патентом и да ли је уопште има?
Повезница наравно постоји. Процес заштите проналаска кроз који пролази сваки иноватор. Он почиње са идејом, реализацијом те идеје ствара се проналазак, а у поступку правне заштите проналаска настаје патент као правно заштићено власништво и право на искориштавање властитог проналаска. У мом случају формални поступак заштите проналаска трајао је 18 мјесеци. То је период у којем проналазач има пред собом низ правних изазова и гдје услед потенцијалног незнања могу да настану заиста велики губици и потешкоће. Кад је ријеч о филозофији, човјек који жели да се бави иноваторством и проналазаштвом по мом мишљењу мора да добро познаје филозофију природе, њено кретање, њен појам и њену суштину.
- Одликован си од стране предсједника Додика Медаљом заслуга за народ, да ли је реактор допринио томе?
Да јесам. Међутим, било је ту још различитих елемената. Поред овог патента објавио сам двије књиге, а већи број пројеката је у припреми.
- Имаш објављене двије књиге за сада, можеш ли нам их представити?
Тако је. Прва књига Рат по мјери Пентагона: Грађански рат у Сирији и Ираку објављена је децембра 2015. Године и она се бави историјом сукоба на Блиском истоку и подручју Сјеверне Африке, те ратним догађајима у периоду од 2011. до 2015. године са посебним освртом на Сирију и Ирак. Друга књига објављена 2017. године под називом Како су срушили Југославију: Од 14-ог конгреса СКЈ до проглашења независности Косова бави се историјом, описом, коментарима и хронологијом свих догађаја који су довели до распада Југославије, југословенских ратова, стварања нових држава и расплетом војно-политичких догађаја све до 2010. године.
- Обишао си све Европске и половину Азијских земаља, какви су твоји утисци са путовања?
Утисци са путовања су разнолики. Свака земља са својом историјом, културим али и техничким напредком и достигнућима је свакако прича за себе. Многи људи који путују посјећују друге земље са жељом да се упознају са дотад њима непознатим стварима, настојећи да виде и спознају нешто ново како би то могли да примјене у својој земљи.
- Испричај нам најзанимљивије утиске са путовања?
Утисака је било заиста много. Међутим, два најупечатљивија утиска са путовања за мене јесу присуство Холy фестивалу у Индији и посјета древном Перзеполису у Ирану. Мислим да је то нешто што би сви требали да доживе бар једном у животу. Могао бих причати сатима о измишљеним предјелима Индије, Багана и свему ономе што је човјек хиљадама година прије наше цивилизације успио да направи без помоћи технике.
- Да ли је тешко постићи све то у твојим годинама?
Кад је ријеч о постигнућима и достигнућима године не играју скоро никакву улогу. Да је потешкоћа било то је тачно. Јако је тешко истраживати, радити, путовати и иновирати без финансијске подршке коју ја нисам имао.
- И шта би за крај поручио читаоцима овог портала?
За крају читаоцима портала али и младим људима који се баве науком би поручио да буду истрајни и упорни те да не одустају и успјех је загарантован.
Т. ЋОРОВИЋ