• Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација и удружења која баштине антифашизам обишли су данас хумке, запалили свијеће и положили цвијеће у Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба.

  

Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланици Бранислав Бореновић и Владо Глигорић у име НСРС, делегација Владе Српске предвођена министром рада и борачко-инвалидске заштите Миленком Савановићем и министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић, као и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, те представници Скупштине Војводине.

Вијенце су у Гаравицама положили и представници БОРС-а, Одбора за обиљежавање страдања „Гаравице 1941“ и Завичајног удружења „Уна“, града Бањалука, Јеврејске општине Бањалука и породица страдалих.

Предсједник Одбора „Гаравице 1941“ Небојша Куштриновић рекао је да је у Гаравицама и Бихаћу у Другом свјетском рату убијено између 15.000 и 17.000 Срба, те да се не смије дозволити да то мјесто остане девастирано и заборављено.

„Надам се да ће присуство предсједника Српске и његов ауторитет, као и подршка осталих институција помоћи да ово мјесто постане светиња српског народа и да се уреди“, истакао је Куштриновић.

Представник Јеврејске општине Бањалука Ђорђе Микеш рекао је да је данас одата почаст „подземном граду“, те да из овог злочина треба научити како се бранити од тога да нас зло опет не дочека.

„Јевреји су из Другог свјетског рата извукли поуке и желим да сви тако раде, и да се овакве ствари никада не дешавају“, навео је Микеш.

Предсједник Удружења „Уна“ Бошко Стојисављевић рекао да су Гаравице мјесто патње и јада о коме бихаћка општина треба више да брине и да то не постане рекреативна зона, како се најављује.

„Архитекте из Приједора помажу нам да се ово уреди“, додао је Стојисављевић.

Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику.

Помен жртвама усташког терора организовало је Завичајно удружење „Уна“.

У Гаравицама код Бихаћа усташе су почетком Другог свјетског рата побиле више од 12.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја. Међу убијенима био је велики број дјеце. Убијени становници Бихаћа и околине били су углавном Срби и у мањем броју Јевреји, а памти се да је на Гаравицама у љето 1941. године убијено више цивила него што је Бихаћ имао становника.

Ово стратиште је запостављено након Другог свјетског рата, јер су чињенице о злочину и покољу над недужним цивилима у Бихаћу, који је спровела НДХ држане далеко од очију јавности.

Према британским изворима, у Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, па је ово друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.

Први споменик жртвама Гаравица подигнут је 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. бихаћка општина уређује Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега је 1981. године откривен нови споменик.

Споменик из 1949. године уклоњен је и постављен у близини бихаћке куле, а у посљедњем рату је знатно оштећен. Прије четири године поново је демонтиран и одвезен на спомен-подручје у Гаравицама.

Извор: РТРС/СРНА