• Италијанска авијација бомбардовала је Битољ 5. новембра 1940. Савез Сокола позвао је соколска друштва да прикупљају помоћ за страдале у Битољу.

Соколи у Битољу

У званичном саопштењу истакнуто је да су на Битољ бачене 21 бомба. Било је 9 мртвих и 21 рањен, а причињена је велика материјална штета. (1) У листу Савеза Сокола „Соколском Гласнику” објављено је званично саопштење о резултатима анкетне комисије која је утврдила да су бомбе које су пале на Битољ 5 новембра, бачене из авиона италијанског ваздухопловства. (2) Соколске жупе и јединице међу првима су покренуле јавну акцију за прикупљање помоћи за Битољу, како у Загребу, Београду, Љубљани, Сплиту, Сарајеву, тако и у најмањим варошима и селима.  Соколска жупа Загреб упутила је председнику општине у Битољу телеграм у коме се истицало да „страдање Битоља бити још јачи потстрек да збијемо све народне редове у служби Краља и отаџбине”. Сличан телеграм упутила је соколском друштву Битољ. (3)  Председнику битољске општине Савез Сокола упутио је 20.000 динара, сакупљених између соколских жупа, с тим да се новац подели настрадалима, као прва  помоћ од приватних прилога  соколског чланства. (4) Соколска жупа Београд послала је битољској општини као помоћ прилог од 2.500 динара, преко „Политике” а затим расписом  позвала све своје јединице да прикупљају прилоге за пострадале у Битољу. Позвала је соколе и соколска друштва да шаљу директно своје прилоге Битољској општини. (5)

Соколско друштво Подгорица  одржало 9. новембра 1940. седницу на којој су комемориране битољске жртве. Истакнут је дубок бол над удесом града мученика и послан телеграм соколском друштву Битољ са изразима саучешћа, а пострадалима је послано 500 динара. У писму упученом Савезу Сокола, соколи Подгорице желели су да и остале соколске јединице пођу тим путем, а да Савез буде тумач националног осећаја соколства за мир и слободу отаџбине. (6) Соколско друштво у Ханријеву сакупило је међу својим припадницима 550 динара као свој прилог за пострадале Битољце. (7)

У листу Савеза Сокола „Соколском Гласнику” писали су у чланку из Битоља „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха” да је целокупно становништво Битоља захвално свим племенитим родољубима који су указали помоћ пострадалима од бомбардовања, а да се битољски соколи поносе, што је Савез Сокола први покренуо иницијативу за помоћ  и што је соколство у толикој мери показало љубав за пострадалу браћу. Приликом бомбардовања оштећен је соколски дом, који је био недавно свечано отворен и који је био понос вароши. Неколико тешких бомби пало је у десном крилу дворишта дома. Бомбе су направиле дубоке јаме, а од њих су срадали и зидови дома, као и прозори. Комади челика избушили су дом на неколико места. Направљене су рупе на зиду, оштечени су прозори и споредна врата, а стакла су сва полупана, како спољна тако и унутрашња. На неколико места пао је плафон, а направљено је неколико отвора на крову. Дом је било потребно поправити јер је био у таквом стању, да за време зиме, било немогуће да се ради у њему. Штета је процењена на 15.000 динара. По писцу чланка расположење међу соколима било је одлично, а јавност је била пуна поуздања у одбрамбену снагу. Рад у соколском друштву Битољ требао је бити настављен после поправке дома. (8)

Нараштајски одсек Соколског друштва Београд-Матица одржао је посело на Аранђелов-дан 21.11.1940. Чист приход био је намењен пострадалим соколима у Битољу. Председник Н.О. Нараштајац Младеновић истакао је сврху приредбе а оркестар је одсвирао неколико музичких комада. Одељење мушког нараштаја наступило је са прескоцима преко стола и изведено је неколико нараштајских скокова. Задња тачка програма био је говор Константина Марковића, прочелника литерарне секције о теми : „Слобода нашег народа кроз векове”. У свом говору истакао је да се слобода мора увек свим снагама и напорима чувати и бранити, јер се томе може најбоље оценити, колико је један народ свестан. Љубав за слободу се оцртавала у народној пословици : „Боље гроб, него роб!”. (9)

Соколи у Скопљу желели су да помогну пострадалима у Битољу. Соколско друштво Скопље-Матица одржало је 25 новембра 1940. редовну седницу под председништвом старешине арх. Ст. Газикаловића. Седници је присуствовао и начелник жупе Скопље инг. Војислав Пајић. Одлучили су да 7 децембра 1940. у својим просторијама друштво одржи братско вече са игранком, посвећено Битољцима. (10)  Приликом прославе Првог децембра, дана уједињења, соколи у Битољу су пошли на гробове српских и савезничких војника одавши јунацима почаст. Нису биле заборављене ни жртве бомбардовања.  После благодарења у црквама, одржана је свечана седница. На седници су држани патриотски говори, читана Посланица Савеза Сокола и приређен пригодан програм. У чланку у „Соколском Гласнику” истицало се да је мноштво присутних манифестовало за соколске и народне идеале. (11) Соколска акција за пружање помоћи Битољу наставила се и 1941. Соколско друштво Крупањ, одазвало се апелу Савеза Сокола, и прикупило од својих чланова, чиновништва разних надлештава и од особља Управе Подрињских рудника 1.100 динара, и дозначило је председнику Битољске општине са писмом, у коме се соколи овога краја, попришта крвавих бојева, сећају Битољаца. (12) Јединице Соколске жупе Петровград ( данас Зрењанин) покренуле су акцију прикупљања помоћи за Битољ. Истовремено су се скупљали прилози за пострадале од бомбардовања на Сушаку. (13) У листу „Соколски гласник“ пренели су да се клерикални сушачки лист „Истина”  жалио што није организована велика кампања за пострадале од бомбардовања на Сушаку. „Соколски Гласник” истакао је „Затим злобно примећује : „Прије неко вријеме, пригодом једног другог бомбардирања, била су многа господа  и  читава јавност некако ширег срца. Не знамо, шта то значи. Зашто се није подузела кампања за помоћ пострадалим сушачанима?”. Коментар „Соколског Гласника био је : „Изгледа да би овај сумњиви  сушачки „патриота” желео да и наш лепи Сушак снађе онако тешка несрећа, са исто онолико мртвих и рањених, и са онолико материјалне штете, као „пригодом једног другог бомбардирања”. Лист  „Соколски Гласник” пренео је вест да су соколи у Војводини прикупљали помоћ за пострадале на Сушаку.(14)

Бомбардовани су Битољ и Сушак и ако Југославија није била у рату. Савез Сокола позвао је соколска друштва и жупе да прикупљају помоћ за страдале у Битољу. Соколска жупа Београд послала је новчану помоћ а уједно и ангажовала све своје јединице да прикупљају прилоге за пострадале у Битољу. У листу Савеза Сокола „Соколском Гласнику” писали су у чланку из Битоља „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха” да је целокупно становништво Битоља било захвално свим племенитим родољубима који су указали помоћ пострадалима од бомбардовања, а да су се битољски соколи поносили, што је Савез Сокола први покренуо иницијативу за помоћ. Соколи су сабирали помоћ и за пострадале на Сушаку. После Априлског рата 1941. Савез Сокола и соколска друштва и чете били су забрањени.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Догађаји у Битољу и југословенско соколство”, „Соколски гласник”, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 3;

2. „Ликвидиран инциденат због Битоља”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 новембар 1940, бр. 47, стр. 4;

3. „Соколство за пострадале у Битољу”, „Соколски Гласник”, Београд, 15 новембар 1940, бр. 46, стр. 2;

4. „Догађаји у Битољу и југословенско соколство”, „Соколски гласник”, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 3;

5. „За пострадале у Битољу”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10;

6. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 15 новембар 1940, бр. 46, стр. 4;

7. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд,  6 децембар 1940, бр. 49, стр. 2;

8. „Соколски дом у Битољу за време напада из ваздуха”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 новембар 1940, бр. 47, стр. 4;

9. „Нараштај друштва Београд-Матица за пострадале у Битољу!”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 5;

10. „Соколство Скопља за пострадале у Битољу”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 11;

11. „У Скопљу и Јужној Србији”, „Соколски Гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 4;

12. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 јануар 1941, бр. 2, стр. 5;

13. „Из Соколске жупе Петровград”, „Соколски гласник“, Београд, 17 јануар 1941, бр. 3, стр. 2;

14. „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд, 17 јануар 1941, бр. 3, стр. 5;