РАНКО ГОЈКОВИЋ: Сумрак и васкрс Ловћена (ВИДЕО)

  • На скоро 300 страна, на једном месту су сабрани сви важни документи и мишљења највећих интелектуалаца, владара који су говорили о значају Његошевог завета и скрнављењу највећег српског песника и Ловћена, једног од највећих симбола Српства, крова Српства – Ловћена рушењем капелице и градњом маузолеја

„Сараните ме у ону црквицу што саградих на вр’ Ловћена. Не хтједнете то учинит’ нек’ сте проклети, написао је Његош у свом тестаменту, као да је својим духовним генијем, предвидео да ће се са његовим прахом свашта дешавати кроз више од век ипо, а клетва још није скинута са целога црногорског народа, јер Његошев завет још није испуњен“, поред осталог рекао је Ранко Гојковић, уредник монографије „Сумрак и васкрс Ловћена“, која је управо изашла из штампе.

На скоро 300 страна, на једном месту су сабрани сви важни документи и мишљења највећих интелектуалаца, владара који су говорили о значају Његошевог завета и скрнављењу највећег српског песника и Ловћена, једног од највећих симбола Српства, крова Српства – Ловћена рушењем капелице и градњом маузолеја.

  • О нечему тако великом и значајном, одлуку је могао само да донесе Тито. Какав Блажо Јовановић? Тито је омогућио да србомрзитељ и једна од перјаница усташтва Иван Мештровић изгради овај монструозни симбол масонерије. Струка каже да је то невероватна и неспојива мешавина стилова што је и логично јер Мештровић није био архитекта“, вели Ранко Гојковић и додаје да су се поводом градње капеле побунили сви значајнији српски, али не само српски интелектуалци већ и, рецимо, један Мирослав Крлежа, који свакако не може да се сматра србофилом.
  • Његоша су шест пута сахрањивали. У монографији смо објавили документа у вези са свим сахранама, а поглавље смо насловили са још једном – седмом, коначном, којом би требало да испунимо владикин, а од скоро и митрополитов завет, да почива у миру, у капелици на Ловћену, наглашава гост „Српског свијета“ и указује на део монографије у коме постоје спорења око судбине самог маузолеја.
  • Маузолеј је заузео цео простор на врх Ловћена. Чак је за потребе градње скинуто 17 метара стена. Да би се капелица вратила на место, маузолеј би морао да се уклони. Два су решења. Блаженопочивши митрополит Амфилохије био је против рушења. Идеја је да се премести негде на Цетиње. Геополитичар Миломир Степић сматра да маузолеј треба порушити јер представља семе раздора међу браћом. Треба бити мудар и пронаћи најбоље решење, а до тада ћемо се поздрављати позајмљеним, али делотворним и благотворним поздравом „Догодине на Ловћену“, закључује гост Српског свијета“ Ранко Гојковић промовишући монографију „Сумрак и васкрс Ловћена“

Гордана Јанићијевић, аутор и водитељ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. абвгдђежзијклљмнњопрстћуфхцчџш Reply

    Мала је вероватноћа да ће се маузолеј икада срушити. Зато треба додати мали, истакнут плато, тек да стане стара Његошева капела.
    Нову грађевину оставити као туристички видиковац, и, евентуално, Његошев музеј. То би био компромис са свиме што се десило и изградило у за Србе несрећној другој половини 20. века. Некада и окупаторске грађевине остају као наставно средство из историје.

Оставите коментар