• Савез гуслара Србије тражио је од ресорних министарстава да епско певање уз гусле под хитно стави у процедуру за номиновање за упис на листу нематеријалне културе Унеска. Повод за то су наговештаји да су за исту номинацију заинтересовани и други народи региона. Шта је потребно да би Унеско заштитио народне епске песме које се певају уз гусле?

Ко има право на гусле и колико бисмо знали о себи да нема гуслара? Тим питање могли би да се баве и стручњаци Унеска. Српски гуслари поручују да је време да се гуслање стави на Унескову листу. За најбољег српског гуслара, нема дилеме коме тај инстурмент припада.

„Ја бих на то одговорио са оним чувеним Матијиним на једној гусларској вечери, где је рекао – ево не дају нам с гуслама у Европу, него како би нас тамо препознали ко смо и шта смо? Гусле су саставни део српске културе, традиције и све што српски народ памти и зна о себи су гусле донеле до нас“, рекао је Вељко Ђурановић, победник 40. Савезног фестивала српских гуслара.

Питање заштите гусларског певања покренуто је после најава да би Албанци могли да их предложе као део свог културног наслеђа. Такав предлог до сада није предат, али нема гаранција да неће бити.

„С обзиром на време у коме живимо и с обзиром на то шта се дешава у Унеску, где је 80 одсто нашег рада високо политизовано, добро је да се прво у земљи о томе поведе рачуна и да не гасимо пожар већ у суштини да ми кандидујемо оно што сматрамо да би требало да буде заштићено из наше нематеријалне културне баштине“, каже Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску.

Предлози се подносе сваког марта, а одлуке доносе после готово две године. Претходно оно што се предлаже треба уврстити у национални регистар нематеријалног наслеђа, што је с гуслама случај од 2012. године.

„То није лак пут, посебно јер Унеско препоручује да земље чланице предложе само по једно културно добро у једној години, тако да не можемо много, али је добро да смо се сетили да је култура важна, поготово када је реч о певању уз гусле, јер имамо најава да и други то желе да пријаве“, рекао је проф. др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском.

До 19. века, гуслари су опевали догађаје и личности из националне историје, све док их Вук Стефановић Караџић није записао. Претходних година Србија је заштитила славу, а ове године предложила да се и коло уврсти у регистар нематеријалне баштине.

Извор: РТС