• Јереј Дражен Тупањанин служио је у цркви Цара Kонстантина и царице Јелене, у селу Загора, на Требињским брдима, свету литургију у знак јучерашњег празника ових светитеља, а који Загорани прослављају у недељу која „пада“ календарски најближе овом празнику.

Поред бројних мјештана и представника друштвеног, привредног и политичког живота цијелог требињског краја, али и гостију из Србије и Црне Горе, литургији и народном весељу је присуствовао и градоначелник Требиња Лука Петровић, поријеклом из овог села, те његов брат Раде који је засигурно највећи добротвор Загоре, али и најстарији мјештанин Загоре Обрен Петровић (83) који тренутно живи у Београду.

Сви су се сложили да је село, иако у њему живи тек неколико сталних становника, у доброј мјери обновљено, тако да је сваке године све више оних који живе и раде у Требињу, а на Загори су посадили своје њиве.

„Ми већ петнаестак година улажемо у наше село, гдје смо најприје, оградили гробље са 240 метара зида, комплетно санирали цркву, урадили иконостас, под цркве, поставили ново звоно, али смо средили и некадашњи школски објекат, укоме су од учионица, учитељског стана и помоћних просторија сада направљена три апартмана, у којима може боравити свако ко нема гдје да преноћи, уз услов да све остави како је и нашао“, казао је Петровић.

Он је напоменуо да је урађен и асфалтни пут, не само до средишта села и до цркве, него је пробијен и нови пут до засеока Турица које је на највишој надморској висини, под самим планинским врхом Мотка, а ускоро се, у сврху подршке села, планира радити и на доводу воде што је много захтјевнији посао.

„То ће сигурно бити један од тежих задатака који ћемо морати ријешити, надамо се уз помоћ бушотина и испитивања која смо већ радили, јер када имате воду и пут – нема разлога да ико запусти своју имовину, а Градска управа је на фону да у том погледу помогне сваком требињском селу“, додао је Петровић.

Са њим се сложио и предсједник Црквеног одбора Загоре Рајко Танасијевић који тврди да повратак селу и завичају значи и повратак људи самих себи.

„Црква је освештана 1909. године први пут, а стотину година након тога је наш новообновљени храм поново свештао владика Григорије, али је и прије двије године свештао иконостас који је приложио Раде Светов Петровић, главни донатор и иницијатор обнове и храма, и порте, и зида око гробља, а све нас је носило заједништво и слога, што је и наш рецепт за очувања свога националног бића“, каже Танасијевић, нагласивши да Загорани сваког мјесеца организују бар по једну акцију уређења свога краја.

Јереј Дражен Тупањанин је, након ломљења славског колача, похвалио слогу Загорана који граде и свој храм и свој завичај, кроз заједнички рад и љубав божију.

„Тако је љубав непролазна, тако је љубав стабилна, тако је љубав вјечна и неће бити сатрвена смрћу, а данашњи двоструки празник, Дан свих светих и прослава Светих Kонстантина и Јелене, у Загори учвршћује ту љубав“, казао је отац Дражен.

Загорани су, по традицији, и овога пута припремили трпезу љубави, пјевајући са својим гостима, међу којим је било и неколико гуслара, до касних поподневних часова у некадашњем школском дворишту, у хладовини старих ораха које су садили некадашњи ђаци, од којих многи нису више ни међу живима, или припадају плејади најстарији Загорана које млађи и данас толико поштују да су сједали у челу трпезе, како традиција и обичају налажу…

Сарансак