• У биоскопској сали Културног Центра у Требињу, у оквиру Преображенских свечаности, одржана је промоција књиге ”Лађа за спас – Приче из ратомира 2” Ратомира Мијановића, пише портал Моја Херцеговина.

Сала испуњена људима, али и снажним емоцијама које су навирале сваког часа. У првом реду јунаци и потомци јунака Ратомирових прича.

Вече употпуњују талентовани требињски Гимназијалци Мато Ратковић, Лана Ћапин, Романа Рогановић и Хелена Брајић, млади гуслар Павле Брњош и познати требињски музичари Доброслав и Милош Слијепчевић. Ту су Миро, Илија, Шиља, Војо, Никола Пујић (чији је отац јунак ове књиге, али и он сам), Горан – јунаци прича које су стале на прву линију одбране части и достојанства малог човјека који је из рата, само на папиру, изашао жив. А на првој линији одбране части и достокјанства су и сви они мртви који однекуд гледају своје ратне другове и тугују за њима јер су званично преживјели, а заправо мртвују и тако мртви проводе овоземаљске дане…

Новица Телебак на промоцији истиче да је вриједност Ратомирових прича огољеност човјека и да посјетиоци промоције нису гледаоци већ свједоци.

Мијановић се у емотивном обраћању на крају вечери обраћа свима који заговарају још неке ратове, а да и не знају шта је рат. Ко су јунаци, а ко антијунаци свих животних прича, па и Мијановићевих ”Прича из ратомира”?

У трагању за истином, а Ратомир трага за истином, треба бити храбар, а Ратомир јесте, треба бити снажан, а Ратомир и то јесте, те треба бити искрен, а Ратомир и то јесте…

Зато се може рећи да је Ратомиров други дио антиратне трилогије ”Приче из ратомира” на промоцији кренуо у снажну потрагу за истином како би упозорио на све ужасе рата, али и на оне људе који су из ратног вихора изашли неокрзнути, штавише, богатији, снажнији и позициониранији, на оне људе који су данас све и свја. Баш због тога су ове приче на првој линији одбране части и достојанства оних малих, обичних људи који су званично преживјели рат, а незванично, трајно су осакаћени, скрајнути, понижени и вишеструко убијени…

Јунаци ”Прича из ратомира”

”Ако има зид плача и зид заборава, ако овом књигом нашег Рата скидамо један камен са зида заборава, вриједило је!” – Новица Телебак

Својим причама из ратомира, тог скоро вјековног стања у којем се на нашим просторима смјењују рат и мир, творећи међупростор који можемо назвати ратомир, Ратомир Мијановић снажно описује истинске јунаке протеклог рата. Он храбро описује и у своју књигу уводи и истинске антијунаке протеклог рата, а да то нису непријатељски војници већ сународници, познаници, пријатељи и/или надређени јунака…

А истински јунаци сваког рата, људи неупрљане прошлости, не прижељкују ниједан испаљен метак, па ни на свадби рођака или сина, не прижељкују ниједну ратну искру, па ни на столу на којем се игра ”Ризико” или нешто бенигнији ”Не љути се човјече” – истинским јунацима је рата довољно, па и превише, за стотину живота…

Али антијунаци сваке приче, па и Ратомирових ”Прича из ратомира”, не презајући од још једног крвопролића, злоупотребе омладине и јаука унесрећених мајки, желе још неке ратове из којих би поново изашли угледнији, моћнији и привидно јачи…

Антијунаци, као што је и сам аутор индиректно рекао, нису видјели рат нити знају шта је рат, па га зато данас поново мантрају.

Човјек бира улогу коју ће играти, или бар покушати одиграти у животу – бира да ли ће бити јунак или антијунак. И нико не може са сигурношћу тврдити шта је (п)остао, али може и мора знати чему је стријемио… Они који (под)свјесно стријеме бити антијунаци, како у рату, тако и у миру, никада неће бити јунаци, без обзира на све и без обзира што у једном тренутку можда и заличе на јунаке.

Због баш тих (анти)јунака приче из пера Ратомира Мијановића храбро стоје на првој линији части и достојанства истинских малих хероја сваког доба, а не само ратног. Због њих ће јунаци Ратомирове трилогије пркосити данашњем поратном времену за које се неријетко, и то из уста бораца, може чути да су ратовали и гинули најбољи да би владали најгори.

Асоцијација на роман ”Рат је био бољи” Миодрага Булатовића је неизбјежна, но мир нема алтернативу, али да ли је ово мир или смо још увијек у ратомиру, том бестежинском стању у којем се смјењују приче о рату и приче о миру, приче о јунацима и антијунацима и приче чији јунаци у постратном периоду постају маргиналци, а антијунаци постају власници њихових и свачијих живота… А знају ли антијунаци шта је рат?!

Игор Сврдлин / МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА