ПРЕДРАГ ЛОЗО – ОДСУДНА ОДБРАНА: ДРУГА МИТРОВДАНСКА ОФАНЗИВА (1)
Операција ,,Јесен 94“ замишљена је и као ,,круна ратне тактике“, коју је у 1994. години примјењивала тзв. Армија РБиХ, а која се састојала од убацивања група у дубину иза борбених линија да би се њиховим дјеловањем олакшало фронтално пробијање српске одбране. Таква тактика коришћена је у операцији ,,Језеро 94“ на десном боку Невесињске бригаде, на прилазима Коњицу, гдје је муслиманска страна имала дјелимичне успјехе.
…
У другој половини 1994. године и 5. корпус муслиманске војске са почетним успјесима примјењивао је тактику убацивања снага и истовременог удара са фронта и у околини Бихаћа. Дана 24. октобра 1994. године са почетком у 13.00 часова почела је велика нападна акција 5. корпуса тзв. Армије РБиХ под називом „Грмеч 94“ на Бихаћком ратишту. Акција се одвијала на два кључна ударна правца: на бихаћко-петровaчком и на правцу Бихаћ – Крупа на Уни.Иако су у првом налету снаге 2. КК ВРС биле потпуно изненађене силином и обимом почетног удара непријатеља, ситуација је након великих борби почињала да се мијења. Након 5 дана дејстава полако је слабила нападна моћ нападача, а циљеви које је њихова команда поставила пред јединице све више су се показивали као нереални. Дубоки продори муслиманских снага од скоро 20 км на бихаћко-петровачком правцу, а на правцу према Крупи готово до самог града учинили су муслиманске снаге развученим и погодним за одсијецање и окружење, као и за нападе у откривене бокове. ВРС је предузела одлучну контраофанзиву…
Убацивање муслиманских снага у позадину ВРС на подручју Подвележја и Врањевића почело је увече 9. новембра 1994. године по унапријед детаљно испланираном редослиједу. „Вође група које су убациване у дубину добиле су шифрарнике и нове мотороле чија је чујност била 20 километара. Али, свима је било наређено да угасе мотороле и да се не јављају до пред сам почетак борбених дејстава 11.11.1994. у шест сати ујутро“.Прво се у позадину убацила јединица „Муслиманских оружаних снага“ (МОС). Тридесетак бораца ове групе убачено је правцем Вејзовац – Крстина – Шиповац – Љути. Убацивање је почело 9. новембра у 19.30 часова, а завршено је 10. новембра у 4.00 сата ујутро. Услиједиле су јединице 1. чете 3. батаљона из 41. бригаде ојачане водом 43. бригаде из Коњица. Они су кренули правцем Драчевице – Шупљи кук – Орашине – Зубићи – Кружањ и око шест сати ујутро стигли на одредиште Хум изнад Бањдола. Затим је исте вечери убачено 113 муслиманских војника из 2. моторизованог батаљона који су имали задатак да нападају Свињарину. Њихово кретање на правцу Крстина – Шиповац завршено је без стизања у близину Свињарине јер је свитало, па је одлучено да се улогоре у вртачи изнад села Шиповац, а да наставак кретања изведу сљедећи дан, непосредно пред почетак напада. Тиме је завршено убацивање за ноћ 9/10. новембар на простору Подвележја, односно сјеверено од саобраћајнице Мостар – Невесиње на простору који су бранили 2. и дијелом 3. мтб 8. херцеговачке моторизоване бригаде ХК ВРС.
Јужно од поменуте саобраћајнице за дјеловање са муслиманске стране биле су предвиђене групе из 42. брдске бригаде са потчињеним групама Специјалног одреда за посебне намјене и 45. брдске бригаде из Неретвице (општина Коњиц). На том простору, који су бранили 4. мтб (Врањевићи), 3. и 1. мтб, ПВО (Брштаник) 8. херцеговачке моторизоване бригаде ХК ВРС, на линији од Буска, преко Чобановог поља, Гњилог брда, Кобиљаче, Чомора, до коте 690, односно Градине, скоро на обронцима Шћепан Крста и Брштаника, у столачкој општини иза које су се налазила села Жуља, Жуберин и Рабина, са командним мјестом бригаде у Пријеким грмима, убачен је, те прве вечери, такође релативно велики број војника подијељених у више група са појединачним задацима. „Све су групе улазиле у дубину истим путем, између непријатељских положаја на Кобиљачи и Гњилом брду… Прва група је стигла на Јаракову киту у један сат послије поноћи, а посљедња око четири сата ујутро 10. новембра“ наводили су муслимански извјештаји.
НАСТАВИЋЕ СЕ…