• Бошко Јакшић је у листу „Политика” 6 августа 2021. у рубрици „Погледи” објавио чланак „Меки империјализам Руског света”.

По њему Руска православна црква треба да обезбеди духовно лидерство у„Руском свету” . Не делим мишљење Бошка Јакшића али сам уочио паралеле са украјинском серијом „Љубав у оковима” или Крепоснаја на руском. Постала је најгледанија серија у Украјини, Пољској, Русији, Казахстану, … .

Приказана је у Србији на Првој Ворд.

Иако је серија украјинска, језик у њој је руски. Као модел је послужила бразилска теленовела „Робиња Исаура”, али са пуно додатака. Оно што разликује серију од других серија јесте утицај вере и цркве на скоро све учеснике у серији. У грађанским круговима пре Другог светског рата говорило се за оне који су били превише побожни да „лижу олтаре”. Главна јунакиња кметица Катја је пример тога. На почетку серије она се буди у својој соби, а напољу је бичевано дете. Пошто је то видела она се дуго моли пред иконом.

Кроз све епизоде серије она се моли. Кад њена газдарица Лидија Ивановна нареди да је живу закопају, она се моли и опрашта Лидији и њеном слузи. Слуга који није извршио наређење своје господарице рекао је Катји да захвали Богу, а не њему, јер није хтео да греши душу ни своју ни своје господарице. Даље у наредним епизодама Катја која бежи, налази уточиште у дому вицегувернера Корењева у Којеву. Ту је позната као фројлан Кити.

Дешавања у кући Корењева подсећају на роман Ана Карењина, али у серији муж насупрот Карењину опрашта жени неверство. У серији је видљив утицај руске књижевности на присутне. На балу учесници цитирају стихове. Катја чита својој газдарици Ани Давидовној књиге из руске књижевности.

Она је васпитана као племкиња. Серија се ту ослања на италијанску серију Елиза ди Ривомброза у којој је главна јунакиња образована да би читала својој газдарици. Приказана је беда кметства и покушаји револуционара да подстакну побуне кметова, али кроз серију доминира утицај православне цркве.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије