• Пољаци су наша словенска браћа – са њима смо једно по оцу, мајке (тј. Цркве) су нам различите.

Пољаци су велика грана Западних Словена која је кроз своју бурну историју градила и постигла снажну словенско-римокатоличку културу, велике универзитете, богату књижевност, музикологију и кинематографију, а потом и као ријетко који римокатолички народ у Европи остали неупитно одани Риму и папи,….

Иако су у основи и бројчано велики ми их јако мало познајемо, за себи блиске скромно признајемо, са њима не градимо трајне културне везе.

Но, мало се зна да је најпознатији пољски средњовјековни витез погинуо и сахрањен у Србији… Да, да, Срби су му прекрстили умрле руке и са молитвом га сахранили уз једну православну цркву близу старог града Голупца. То је био Завиша Црни, пољски витез и војсковођа који је са својом храбром коњицом помагао Угрима да у 15. вијеку поврате славни Голубац од Турака. Војску римокатоличке Европе тада је предводио Жигмунд Луксембуршки, угарски краљ, иначе оснивач витешког Реда змаја, коме је као једини православац припадао српски деспот Стефан Лазаревић. Само из почасти деспот Стефан је могао бити дио Реда као једини православац.

Из велике и крволочне битке за град Голубац краљ Жигмунд је једва изнио живу главу, а штитећи његово одступање према оближњем утврђеном Ласловару Завиша Пољски је без страха јурнуо са својом коњицом у живи пакао турског огња и крви. Тада је славно себе жртвовао – најприје је био рањен а онда и жив ухваћен од турских одреда. У наредним данима у мукама ће испустити своју младу душу, натенане сјечен и касапљен из гњева и осветничке радости. Срби су ипак успјели да од Турака откупе његово витешко тијело и тајно га сахране уз почасти и молитву.

Данас у обновљеној Голубачкој тврђави једна спомен-плоча памти најславнијег витеза Пољске који је погинуо под њеним бедемима далеке 1428. године – Христа и Краља ради! Ову плочу је 2003. године подигло Удружење српско-пољског пријатељства и Амбасада Републике Пољске у Србији. Чак и једна чесма у тврђави носи име по Завиши Црном, то је вода пољског хероја која потече из његових светих рана. Оно што је Србима Милош Обилић то је Пољској Завиша Црни – црни јер себе обуче плаштом мучеништва, на плавом Дунаву ослобађајући црвену Слободу.

ГОРАН ЛУЧИЋ