Слободна Херцеговина » ОД ЧАПРЕ ДО КЛАЧИНЕ: Херцегновски рјечник романизама

ОД ЧАПРЕ ДО КЛАЧИНЕ: Херцегновски рјечник романизама

  • „Колико је несретна ова држава и чапру би народу свукла!“, неријетко се чује како у Приморју, тако и у његовом црногорском и херцеговачком залеђу. „Е мој брале, намножило се несоја, не би нас клачина обијелила!“, одговориће неко у пролазу.

 

И чапра и клачина, ушле су већ одавно у српски језик и ту се одомаћиле као сестре рођене.
Од латинског capra – коза, усвојен је назив прије свега за одерану козју кожу, а у пренесеном смислу за голи људски живот и постојање.
Клачина је некад хранила и народ у Херцеговини, дакако док се тражило правог и здравог клака.
Од латинском calcem – креч изведен је назив за озидану кулу од кречњака која се ложи великом ватром док се камен не истопи у клак.

Огроман је број романизама који су преко Приморја ушли и остали у српском језику. Кроз трговину, поморство, храну и медицину… Банка, блитва, цивил, капула, командант, декламовати, кантина, гондола, контати, мурва,…

Највише их је у Боки Которској и Дубровнику, а гдје је српски језик наилазио на први и стални сусрет с њима.

О романизмима у српском језику Боке Которске, прије свега Херцег Новог, проговорио је „Херцегновски рјечник романизама“, аутора Марине Станишић, лингвисте по образовању, Новљанке по рођењу.

Ово значајно научно дјело представљено је синоћ београдској публици у простору Музеја науке и технике.

Ауторка је била љубазна да за читаоце портала Слободна Херцеговина подијели своје утиске о истраживању феномена романизама у Херцег Новом, а које је српски језик у себе уградио дајући им само њему својствене – језикословне премазе. Баш као зрно пијеска у шкољки када почне да се слаже у бисер. А бисер је „бокешки језик“, најскупљи украс вијекова Боке и Бокеља.

  • Најприје честитке на започетом и оствареном! Данас није модерно бавити се ријечима, како сте се Ви одлучили за истраживачки рад међу ријечима и са ријечима?! Ви сте лингвиста по професији?

– Да, лингвиста сам, а имам и кћерку која је докторанд и која се управо бави лингвистичком студијом Боке Которске. Но, видјела сам и прије овог мог дјела, радећи на истраживању бокешког кувара, да наше младе генерације не познају старе рецепте, а који су везани за народне обичаје, те да уопше не говоре бокешким рјечником. Ја сам удата и живим у Београду, али познајем и говорим бокешки језик и много га волим, као и Херцег Нови. Ја не могу да стварам без новске мирне пучине, без рађања њене зоре…. једноставно све ми то фали. Херцег Нови је посебан амбијент.

  • Како сте већ рекли, на овом рјечнику радили сте 10 година. Можете ли нам рећи које научне технике сте примјењивали у сакупљању лингвистичке грађе?

– Знате како, користила сам дјело мојих претходника, њих много, Скока, венецијански рјечник Ђузепеа Боерија, те докторску дисертацију професора Мусића, а рјечник је само дио његове дисертације.
Проф. Мусић је стручно и научно објашњавао ријечи, њихово стварање, њихову морфологију. У овом случају ја се тиме нисам бавила већ прикупљањем, етимолошком анализом, значењима и њиховим примјерима. И то само у циљу, који сам Вам већ рекла, да остане записано што више усвојених романских ријечи, да би их сачували и да младим генерацијама буду познате.

  • Ево, поменимо ауторитет проф. др Мусића, који је засигурно дао највећи допринос изучавању романизама у српском језику Боке Которске.

– Професор др Срђан Мусић је наш Новљанин, он је 70-их година прошлог вијека одбранио докторску дисертацију на Београдском универзитету са темом романизама у сјеверо-западној Боки.
Он је брат чувеног љекара др Ђура Мусића, а који је био ратни хирург у Невесињској ратној болници у посљедњем рату. То су изузетне личности и уопште једна дивна фамилија. Нажалост, професор Срђан Мусић није више жив, али је оставио високо значајно дјело, неупоредиво са овим мојим. Моје јесте обимније и дала сам му живот али он је одбранио докторску дисертацију на овој тематици.

  • Колико ријечи обухвата Ваш рјечник?

– 6 000 акцентованих ријечи, а то акцентовање је и најтеже. У Херцег Новом се акцентује под утицајем источно-херцеговачког српског језика, јер сви ми који смо поријеклом из источне Херцеговине другачије акцентујемо романске ријечи, док их хрватски народ у Боки исказује са другим акцентом, ближим изворном језику.

  • Дакле, српски херцеговачки, и акценати и језик, дали су допринос у обликовању бокељског језика?

– Ми, поријеклом из тих крајева увијек смо имали засебан нагласак, а католици Хрвати свој, но ми смо се исто тако и поштовали, и данас се поштујемо. То је једна од особености Боке Которске, односно Херцег Новог.

Херцег Нови

  • Примјетио сам и вечерас, али и сваком приликом када посјетим Херцег Нови, чујем наглашену љепоту српског језика, ону изворну са којом га је родила источна Херцеговина и Црна Гора. Да ли су усвојени романизми кварили српски језик или су га допуњавали, чинећи га богатијим и изражајнијим? Како сте ово сагледали?

– Знате што, нама је објективно фалило ријечи, а скоро пет вијекова били смо под романским утицајем, ако рачунамо од почетака историје Боке. Усвајање романизама била је неминовност српског језика. Када истражујете области кухиње и припреме јела, ту је заступљеност романизама огромна. А гдје је поморство, зачинско и љековито биље, медицина, забава, карактеристике и описи људи,… напросто све области живота. Све је то прожимало српски језик, као и наше народне обичаје. Ево на примјер, бокешки обичаји се разликују од нашег остатка. Ми као и сви Срби славимо Божић, али наш Бадњак није као овдје у Србији, већ врло сличан римо-католичком.

  • Шта мислите, да ли ће ови романизми претећи у бујици савременог језика, хоће ли се пред најездом страних и површних ријечи, прије свега англизама и информатичких кованица, очувати и како видите будућност Херцег Новог када је у питању његово језичко насљеће?

– Ја сам управо урадила нешто да се то насљеђе сачува и да се новски говор одржи и одњегује јер то је једини начин да приступимо бокешкој књижевности, која је наша и пребогата. Другачије се не може.

Разговор водио и текст уредио: Горан Лучић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Александар Јовановић Reply

    Зашто је књига на латиници?
    Зашто „Слободна Херцеговина“ рекламира књигу на писму злотвора српског народа?

  2. Nikola Reply

    Ne moze se postanak srpskih rijeci ni srpskog jezika traziti u bilo kom drugom jeziku,jer svi evropski jezici su divergirali iz srpskog jezika.Tako i latinski jezik,koji je vrlo mlad jezik u odnosu na srpski jezik.0va „naucnica“,trebala bi da zna svaki glas i slovo sta je oznacavao nakon svoje artikulacije,jer je ujedno i bio rijec.Srpski jezik je zasnovan na glasu i slovu, jer su to najstarije rijeci.Glasovi kod Srba kao reci odmah su oznacavani simbolima, koji si imali i podrzavali nacin nastanka glasa,Kao i podrzavali su vizuelno sve one iskustvene elemente koji su bili vezani za pojmove za koje su ti glasovi vezani,
    Da smo mi cekali da nas opismeni CIRILO ili Konstantin,znaci do tada nebi imali reci ni za nase delove tijela, kao sto su;oko,nos,uvo,saka,noga,obraz,i tako dalje,sto bi bila totalna glupost,i ovu glupost su prihvatili nasi vajni oci i kvazi naucnici.Glavni zakon srpskog jezika je;“Svaki glas u svakoj reci srpskog jezika i sada ima vezane za sebe sve one iskustvene elemente koji su za njega vezani prilikom njegovog nastanka(artikulacije)“.
    Tako da se srpski jezik nije u osnovi mijenjao od njegovog nastanka!A sve ovo o mijenjanju srpskog jezika su samo najobicnije budalastine.

  3. n Reply

    A evo da vidimo kako je nastala ova rijec KLACINA?
    Ova rijec je nastala od dve srpske rijeci KLAK+CINITI,
    Dok je prva rec KLAK nastala od srpskih reci K+LAK.
    Lak je nesto sa cime se premazuje lakira u nasem slucaju klakom bijeli zid ,spolja ili unutra kuce.
    K je rec koja pridodaje nesto k necemu,
    CINITI ,graditi,praviti ,dejstvovati je srpska rec , C je inace glas ili slovo za kojega su prilikom njegovog nastanka vezani iskustveni elementi POCETKA, NASTANKA.Otuda imamo reci ,pocetak,cedo,ciniti,covjek, i tako dalje,Bilo koja rijec u srpskom jeziku koja u sebi nosi rec C,kao i gore pomenuta rec KLACINA,nosi one iskustvene zajednicke elemente vezane za cinjenje, stvaranje , gradnju .Isto je i sa reci CARAPE, I da nebi isli u analizu ove rijeci,zbog duzine pisanja,jer meni je vrlo lako sve dokazati ,da ovo u ovoj knjizi su samo srpske reci,jer ja sam covek koji je otkrio kljuc nastanka srpskog jezika,i pisma, kao i u potpunosti dokazao Pesicevu teoriju, da su simboli iz VINCE ZAPRAVO SRPSKO PISMO koje treba zvati Srbica,jer da smo mi cekali da nas opismeni Cirilo nikad nebi imali prirodan jezik imali bi vestacke kao i ostali evropski narodi,cak i nasa braca Sloveni su svoje jezike modifikovali i izvjestacili.JEDINO SRBI IMAJU PRIRODNI JEZIK, KOJI JE STVOREN BOZIJOM PROMISLI,
    A nasi vajni oci pripisujuci to CIRILU, rugaju se GOSPODU BOGU!

  4. Анонимни Reply

    P.S.U gornjem tekstu,namjesto rijeci Carape treba da stoji Capra.

  5. Nikola Reply

    P.S.U gornjem tekstu,namjesto rijeci Carape treba da stoji Capra.

  6. Nikola Reply

    Da je latinski nastao pd srpskog ili bolje receno od rasenskog ili kako ga ovi zapadnjaci zovu ETRURSKOG, po onome kako je sebe taj narod prestavljao ili su drugi pokazivali na njih sa eta rusi, gde je ovo eta(TO) i danas u ruskom jeziku i nasem (eto) namerno pridodato i napavljena kovanica kako bi se zamaglio pojam,Zapravo ova rec CALCEM ima u svojoj osnovi srpsku rec kal ili kaliti ili kao liti ,liti svi znamo sta znaci a zapravo se taj sprzeni kamen kali vodom i dovodi do stanja da se moze liti izliti, liti je srpska rec u koja je ugradjena u mnoge reci stranih jezika, narocito u latinski i grcki jezik, pa odatle imamo i rec LITOSFERA ZA ZEMLJINU KORU KOJA JE NASTALA LIVENJEM MAGME,Kao i rec litija obred u hriscanstvu ,proces gde se izlivaju molitve upucenu Gospodu BOGU.Ili pak srpska rec medj, medja ,med, od koje su nastale reci ,medicina,mediji,mediokritet, pa su se opet kao kovanice vratile u srpski jezik, zapravo vratili su ih nasi naucnici koji od silnog napora i razmisljanja dobili oteklinu mozdane ovojnice pa nisu mogli videti da je to sve iz srpskog jezika, i da uzmu odgovarajuce nazive za pojmove kojima su se bavili.ISTO JE I SA SRPSKOM RECI POLJE,od koje je nastala grcka rec polis GRAD, kasnije sluzba u tome gradu oznacena sa reci police, ,pa kod nas povracena i adaptirana u policiju,kao i rec politika, zapravo nacin kako se upravlja polisom ili gradom.Isto je i sa tkz. latinskom reci DIOCLETIA,sto je kao naziv za jednu drzavu u proslosti,a koja uopste nije postojala.Naime lukavi Latini su tu pokrajinu oznacili prepravivsi nasu rec DIVOKLETIJA, sto znaci kolijevka divova, odatle je i srpski Bog Dionizije DIV IZ NIZE,Niza je kao mesta bilo nekoliko u srpskim zemljama, jedna je bila i u oblasti Bihor.Pa zar i nije cudo sto nas narod tu oblas zove Srpska Sparta, kada su u njoj ziveli divovi.
    DA SE SRPSKI JEZIK u osnovi nije menjao iako su reci menjale svoje oznacavanje, nista drugo no ANALOGIJOM, potvrda je i ova srpska rec DIVOKLETIJA,
    Gde se i sada u svaki glas u njoj potvrdjuje sa istim onim ZAJEDNICKIM ISKUSTVENIM ELEMENTIMA ,koji su vezani za njih prilikom nastanka(ARTIKULACIJE)Ovo je zakon nastanka srpskog jezika i sifra njegovog otkljucavanja sve do praistorije ,kako govora,tako i pisma, i potvrda da su Srbi koji su ziveli u Vinci imali svoje pismo, sto je i ocigled.Pa grcki i latinski su vrlo mladi jezici, uzmite u Srpskoj Matici,U Novom Sadu, gde se cuva tekst ocenasa na starogrckom , pa videcete da je to skoro prepisani srpski ocenas.Vidite ovakve knjige i radovi,kao i ovi doktorati idu u prilog zapadnih propagatora koji prekrajaju i ponistavaju nasu srpsku istoriju, Istoriju onog naroda gde sirom Evrope vrvi od dokaza ,da je taj narod dao pismenost i prema tome osnove kulture svim narodima od INDIJE DO EVROPE,Nemam nista osobno protiv ove devojke niti je poznam, cak mi je i zao sto sam morao da ovo sve komentarisem, ali ne mogu dozvoliti, iako sam na drugom kraju svijeta, da bilo ko radi svjesno ili nesvjesno u prilog nasim neprijateljima.

Оставите одговор на Александар Јовановић Одустани од одговора




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина