ГЛАС ХОЛМИЈЕ ЈЕ БРДО У НАШОЈ СРПСКОЈ КУЛТУРИ ШТО РИЈЕЧ ХОЛМИЈА И ЗНАЧИ

Из штампе је изашло ново, тридесет и осмо издање часописа за књижевност, историју и културу „Глас Холмије“, који излази на српском језику и ћириличном писму од јуна мјесеца 2012. године, чији оснивач и издавач Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“ – Беране.

О значају и улози часописа главни и одговорни уредник Горан Киковић нам је рекао следеће:
„Многи ствараоци ван граница Васојевићке области су подржали Глас Холмије, као израз могућности културних прилика, тако што га читају, сарађују са часописом, критикују, али и похвале“.

Као и у ранијим издањима, часопис тежи да представи „велику зграду наше духовности и културе“, тако да, како истиче Киковић, редакција држи критеријума и правца којим се упутила, не желећи да подлегне осредњим вриједностима.

О часопису су свој суд дали Миличко Трифуновић, Милан Мане Цимбаљевић и Давид Лалић.

МИЛИЧКО ТРИФУНОВИЋ,ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918., ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНE

„Глас Холмије“ прихватио се одговорног задатка, чувања и заштите српске националне свијести у Васојевићима. Васојевићи заслужују да имају свој часопис, ради одбране свог индитета и традиције. Јер се последњих година из црногорске историје, црногорске свакодневнице, црногорске духовне и ехтатолошке азбуке избацује и перформулише све што је на српском језику написано и за српство урађено.

Са великим пијететом читам и разгаљујем душу Вашим часописом, јер је тематика фасцинантна, свака област је садржајна, заснована на историјским чињеницама, поткријепљена архивском грађом, научна, провјерена, и утврђена научном истином. Посебно ме одушевљава то што је уредник Горан Киковић, новинари и публицисти велики моји пријатељи и врсни познаваоци свог заната. Замјерам што лист није довољно публикован и није дошао у довољној мјери до читалаца, по мојем мишљењу маркетинг се мора боље одрадити. Читалац да би знао какав је лист мора га прочитати, а посао је издавача да то максимално одради. Слажем се да је то проблем материјално-финансијске природе ,да би се повећао тираж, и доставиле новине до читалаца потребне су веће паре. Али знајући како се часопис припрема и у којим условима настаје редакција и уредник Киковић имају моју пуну подршку.

ДАВИД ЛАЛИЋ, ПЈЕСНИК О 38. БРОЈУ “ГЛАС ХОЛМИЈЕ“

ГЛАС ХОЛМИЈЕ ЈЕ БРДО У НАШОЈ КУЛТУРИ ШТО НАЗИВ ХОЛМИЈА И ЗНАЧИ

Глас Холмије број 38. доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима.

Глас Холмије хоће да Срби у Васојевићима, и ма гдје у Црној Гори, буду равноправни са онима грађанима Црне Горе који се не изјашњавају као Срби. Јер, Србима из Васојевића Црна Гора је отаџбина као што им је и Србија мајка.

Овај број часописа “Глас Холмије“ је лијеп и користан, а не само добронамјеран, израз културне иницијативе, коју ваља да поздравимо, да допринесемо и да јој пожелимо да се све више и све боље отјелотворује. Треба тежити најбољем, да би се постигло нешто приближно томе чему тежимо. А да би нешто било свјетско, мора прво да буде локално.

“Глас Холмије“ је успио да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору. Изашло је већ 38. бројева овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела главни и одговорни уредник Горан Киковић и редакција, сарадници чаописа, али и читаоци. Ваља да подржимо овај израз могућности културних прилика из Васојевићког краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне како то виспрено саопшти књижевник Добрашин Јелић.
Лалић је истакао да је огромна зграда српске духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција треба да се држи критеријума и правца којим се упутила и да не подлегне осредњим вриједностима.

Глас Холмије је брдо у нашој култури што назив Холмија и значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области културе, историје и књижевности на просторима Васојевића и Полимља.

МИЛАН МАНЕ ЦИМБАЉЕВИЋ, ПЈЕСНИК И ПРОФЕСОР О 38. БРОЈУ “ГЛАС ХОЛМИЈЕ“

‘Глас Холмије“ је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…“.

Читајући историју и проучавајући је нисам имао толика сазнања, посебно о догађајима и личностима из завичајног поднебља док се није појавио Глас Холмије. Преко Глас Холмије сам сазнао много и допунио своје сазнање, што је врло интересантно за једног образованог човјека. Само да је то урадио овај већ афирмисани часопис заслужио је своје постојање у протеклих 38. бројева. Зато сам истом часопису посветио и једну моју пјесму.

Разговарајући још на почетку када се појавио први број са Гораном Киковићем, главним и одговорним уредником “Глас Холмије “, часописа за књижевност, историју и културу, упознао сам се са његовим чврстим ставом да ће овај часопис бити сервис истините презентације историјске и културне заоставштине нашег завичајног поднебља, без уплитања у дневнополитичке и политикантске игроказе свакодневнице, што ће му сигурно омогућити да завриједи поштовање не само лаичке, већ и стручне јавности, на свим просторима до којих допре.

И морам вам казати да се то чини од самог почетка. Уколико се таква уређивачка политика буде и даље његовала досљедно и континуирано, тиме ће се, вјерујемо, оформити и већа наклоност многих писмених људи из Васојевића, који имају широка и разноврсна интересовања, а своје стваралачке домете су крунисали у многим објављеним књигама, неким чак и капиталним, а уз такву ауторитативну политичку, културну и научну елиту увијек ће радо пристизати и млађи, па ће се сазнајно-васпитни као и научно-образовни смисао и значај таквог часописа из броја у број јасно профилисати као његова прва одредница врлине и квалитета.

Буде ли тако, мала и оважна редакцијска дружина биће не само охрабрена и мотивисана, већ ће бити и ојачана, јер ће јој се постепено придруживати и многи други, који до сада нијесу могли, знали или смјели да своје стваралачке интенције учине јавним. Овај је 38. број добро конципиран и садржајан је и са правом може да носи епитет да је Глас Холмије како је казао и публициста Михаило Перовић да “…онима који још држе до традиције и своје часне историје “Глас Холмије“ је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…“.