• Црквена звона у Храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану оглашавају се и током ових божићних дана, славећи рођење Христово. Тако је већ шест година, од када је за парохијског свештеника постављен отац Драган Михајловић, који је око цркве сабрао оно мало преосталих православаца овог краја.

На Божић се у Смиљану присећају Николе Тесле, који је у овом селу рођен, а умро је 7. јануара 1943.

Данас у Смиљану словом и бројем живи двоје времешних Срба, у оближњем Госпићу има осам православних кућа иако су некада Срби чинили половину становништва тог краја.

ПОМЕШАНА ОСЕЋАЊА

Како је за Српски телеграф испричао отац Драган, он је први православни свештеник који је од 1991. настањен у Госпићу и службује у Смиљану.

– Када су ми саопштили да одлазим на место пароха у родно место Николе Тесле, осетио сам огромну част и ништа мању одговорност. Знао сам да то није лак пут, али потреба Цркве је таква и нисам се колебао ниједног момента. Наш позив да идемо путем Христовим подразумева и жртву, жртву зарад љубави. Сваки почетак је тежак, нарочито у овим страдалним местима, где је кроз историју убијено много Срба. Није било једноставно доћи, али страха није било. Уз божју помоћ отпочело је ново поглавље у парохији госпићко-смиљанској, прожето свакодневним напорима и радом за добробит Цркве – говори отац Драган, коме је ово било прво постављење након завршеног школовања.

И данас се сећа помешаних осећања када је први пут крочио у Смиљане:

– Дочекали су ме прелепа природа, здрав ваздух, вода, али и слабо насељена места. После многих недаћа и страдања православних Срба готово и нема у овим крајевима. Осетио сам огромну част што свештенички позив започињем баш у Смиљану, али и неизмерну тугу, жалост и усамљеност.

КРОВ ОД СМРЕКЕ

Времена за туговање, међутим, није било, па се отац Драган латио посла и обнове Храма Светих апостола Петра и Павла у Смиљану, у коме је службовао прота Милутин Тесла и у коме је крштен његов син Никола.

– Храм је порушен 1941, па обновљен 1986, да би током ратних сукоба деведесетих година био уништен. Обимни и скупи радови започели су заменом дотрајалог и старог крова, који је прекривен шиндром од ариша из Сибира, који је много отпорнији и дуготрајнији у односу на стари кров, који је био од смреке. Прошлог лета је завршено комплетно фрескописање храма и постављање новог каменог пода. Фрескописање је обавио свештеник Милан Радусин са сарадницима. То је специфичан посао, не ради се брзо, али је крајњи резултат одличан. Црква је заживела и редовно служим литургије, а парохијски дом у коме је одрастао Никола Тесла је претворен у музеј – не без поноса прича отац Драган.

Поред уобичајених сцена из Христовог живота, међу фрескама се нашло и крштење Николе Тесле, да се зна ко је и од којих је. Поред храма је, иначе, масовна гробница православних Срба из Смиљана, које су усташе побиле 1941.

Храм је порушен 1941, па обновљен 1986, да би током ратних сукоба деведесетих година био уништен

Од Бијељине до Смиљана

Отац Драган Михајловић рођен је 17. новембра 1990. у Бијељини, где је провео детињство и завршио основну школу.

– Благодаћу божјом и благословом епископа горњокарловачког господина Герасима уписао сам Богословију Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Богословија, иначе, траје пет година, интернатског је типа и тај период је позитивно утицао на моје духовно формирање, што ће ми касније у животу и у парохији много значити. После завршене Богословије уписујем Православни богословски факултет Светог Јована Богослова у Београду, који завршавам 2014. Знање, људи и духовност с којом сам се сусрео током школовања су ме изградили као личност – искрен је отац Драган.

Брига о гробу Теслиних родитеља

Родитељи Николе Тесле су сахрањени на православном гробљу Јасиковцу у Госпићу, каже отац Драган и додаје:

– Када сам дошао у Смиљане, споменици проте Милутина и протинице Ђуке су били у лошем стању. Благословом епископа горњокарловачког господина Герасима рестаурирали смо споменике 2017. и сада су у добром стању. Трудим се да све то максимално одржавам.

Помажу и неке комшије Хрвати

Отац Драган живи у обновљеном парохијском дому у Госпићу са супругом и двоје деце, сином Павлом (2,5) и ћеркицом Софијом (5).

– Нисам имао проблема с комшијама Хрватима, чак сам имао и несебичну помоћ неких људи. У Госпићу постоје школа, дом здравља, продавнице, све што вам је неопходно за живот – објашњава саговорник.

За малобројне, махом старије парохијане, Драган није само свештеник, већ и добар човек, за кога имају само речи хвале.

– Као свештеник, обилазим православне куће када освећујем водицу и по потреби причешћујем по кућама старе и немоћне. Помажем колико могу и изван свог свештеничког позива. Кад затреба, некога од старијих парохијана одвезем до болнице на преглед или им купим намирнице – скромно је рекао он.

Драгана Петровић / Република