Рођен је 10. априла 1933. у селу Дрежнику код Ужица. Основну школу је завршио у свом родном месту, нижу реалну гимназију у Ужицу, петоразредну Богословију и Богословски факултет СПЦ у Београду са најбољом оценом те године. Провео је три године од 1967. на последипломским студијама у Оксфорду и на Кибл Колеџу. Докторирао је на Богословском факултету СПЦ 1973. философско-педагошку групу („Религија у философији Божидара Кнежевића“) и 1984. на Философском факултету у Београду чисту философију.

Написао је двадесетак књига („Поглед у вечност“, „Велика мистерија света“, „Српски псалми“, „Логика крста“, „Брачна поема света“, „Зашто верујем у Бога“, „Господ Исус Христос историјска личност“),  и небројено чланака. Његово животно дело, „Српска енциклопедија православља“, остало је недовршено.

За свештеника СПЦ рукоположен 1956, службовао у разним местима Србије да би у пензију отишао из парохије у Београду. Као што говори наслов његове познате књиге („На бранику вере и нације“) протојереј Жарко Гавриловић био је неодустајни борац за Српство и Православље. За живота се неуморно борио за наставак изградње Храма Светог Саве и за разумевање величине светог владике Николаја Велимировића.

Бритког језика и пера, протојереј Гавриловић није трпео неправде ни у Цркви ни у друштву: почетком вишестраначја 1990-их година оснива Српску светосавску странку, а  редован је био и на протестима против геј-парада. До последњих земаљских дана остао је привржен мисли светог Јустина Поповића о „свејереси екуменизма“.

Датум и место сахране биће накнадно објављени, саопштиле су породице Гавриловић и Лазић.

(Стање ствари)