• Нова књига награђиване књижевнице Весне Капор, роман Маша и медведи објављена је у издању Вукотић медија. На  београдском Сајму књига потписиваће књигу у четвртак, 26. октобра од 14.00 до 16.00 на штанду издавача, а представљање књиге одржаће се тог истог дана на штанду Представништва  Републике Српске у 16.30.

О књизи и потреби писања приче о савременом тренутку у коме је човек човеку  увек „прекрупан или преситан“ и у коме је тешко живети по принципима моралности ауторка каже:

„Јунаци овог романа су необјављена књига, јунакиња из те књиге и списатељица исте. Та наративна раван заправо је само сцена преко које се осликава наш свет као кошница и као апокалипса. Прича је ово о томе како се укидају морланост и саосећање, а слави егоманија и конзумеризам; о томе како упркос идеји да – свако може све – заправо постоје невидљиве полуге моћи и  човек за час, без обзира шта и колико вреди – постаје невидљив. Главна јунакиња Риста Срдић је конзервативни побуњеник  у свету глобалних превирања, али и у свету традиције.  У роману се преплиће више ликова, одвијају се полемички разговори међу њима,  претресају се нове и старе идеологије, смењују временске перспективе и преплићу мотиви из историје и садашњости. Све у Ристином свету мегалополиса врви од догађаја, мешају се перспективе, све је као на траци, у хаосу и вишегласју, ипак,   Риста чезне за другчијим животом и светом у природи, за часовима тишине и меланхолије. Хумор и иронија, комичне забуне, безброј перипетија, такође,  део су приповедног тока у коме неутрални приповедач пише о Ристи, а Риста страствено о Маши.

Ово  је прича о игри моћи и снази и истрајности појединца. О времену и људима који докидају, по ко зна који пут Бога, заузимају његово место, али ипак – изван њиховог домашаја ствари се одвијају другачије.

Моји јунаци су увек обични људи који творе историју, не посежем за познатим личностима, занимљиве и важне су ми муке наше „обичности“. Међу таквима безброј је великих и важних прича. У овом рукопису конкретно једна жена одлучује да крчи свој пут сама до краја, до остварења свог сна. Она не припада никаквом естаблишменту, никаквом покрету; њена путовања одвијају се преко јутјуба и читања, преко слушања музике. Ипак, ако би морала да се идентификује с неким то би била Надежда Петровић о којој као о узору Риста приповеда.

Цртани филм, заправо, народна руска прича о Маши и медведу као чистој и заводљивој форми превазилажења недаћа јављају се Ристи као могућност и начин опстанка, и она гледа тај цртани преко кога обнавља веру  да је свет добро место и да је свака препрека пут ка сазревању.  Веровати, и тешке ствари претакати у светлост, чинити да, упркос томе што су савременом човеку људи увек или „преситини или прекрупни у кадру“, надвлада оно Божје семе и дах у  нама – суштина је Ристине побуне у свету апокалипсе.“

***

А о писању и објављивању овакве књиге у време потирања традиционалних вредности и успостављања парадигме новог света и времена, своје утиске забележили су књижевни критичари:

„Премда је у својој претходној прози Весна Капор поред тематизовања епохалних кретања на нашим просторима често приказивала промишљања и проживљавања савремених јунака у њиховом свакодневном контексту, у новом роману Маша и медведи тај савремени тренутак има доминантно место, а слике трагичних ратних дгађања деведесетих година овде су присутне као повременe рефлексије главне јункиње. Микрокосмос те јунакиње је савремена књижевна сцена у којој она, као уредница емисије из културе и списатељица, тражи своје место. Док кроз низ комичних и аутоироничних ситуација Риста Срдић настоји да се избори за свој необјављени рукопис, прича о писању постаје прича о (не)могућностима обичне жене без моћи – политичке, финансијске, идеолошке, да се оствари у професији коју је одабрала. Ову прилично суморну тему Весна Капор промишља изразито ведрим тоновима, депатетизујући је на тај начин и дајући јој нови смисао. Активирањем механизма романа у роману, она успева да кроз лик Маше, која излази из романа који пише главна јунакиња Риста, постигне све оно што стварни лик у стварном животу не би могао да уради. Преплитањем стварности и фикције, живота и цртаног филма, Весна Капор доноси једну узбудљиву нарацију којом тангира све важне тачке савременог живота – од радости стварања, преко туге због страдања, љутње због игара моћи и утицаја до здравља које доноси побуна макар она била само део вечног лудуса.“

Наташа Анђелковић

***

„Нови роман Весне Капор Маша и медведи исплетен је, као својеврсни венац прича, око симпатично расејане и заједљиво пркосне новинарке и списатељице Ристе Срдић. Доживљавајући околности у којима живи као литературу, а себе као књижевну јунакињу, њој у часовима када пожели да свом идентитету придода и улогу писца преостаје само да прибележи оно што је већ ту: „Ово је живот. Просто, да ти кажем, Риста је Риста. Жива и луда.” Међутим, таман кад читалац помисли да се обрео у роману који, као и толики други, тематизује мучне процесе који се одвијају између писца и жеље да се створи књижевно дело, тај тек зачети хоризонт очекивања разара метанаративно интонираном опоменом главној јунакињи: „ово није о писању, него о објављивању, шапуће јој на уво, уразуми се”.

Негујући прозу, која често мења врсту такта у којем се одвија, али се никада не саплиће и не губи властити корак, Весна Капор је новом књигом – користећи се стратегијом коју један од јунака на поетички знаковит начин дочарава речима: „Ти све с теме на тему скачеш!” – не само исприповедала причу о Маши и медведима, већ је и дочарала читав један људски и одвећ људски свет.“

Немања Каровић

***

„Ауторка познатог романа Небо, тако дубоко, Весна Капор, у својој најновијој књизи Маша и медведи, захвата исто тако дубоко, и надасве храбро критички преиспитује кључне теме транзиционе књижевне продукције и наше савремености. Иако живот њене две јунакиње, једне реалне Ристе, друге измаштане Маше, изгледа због ауторкиног лирским тоном и хумором осенченог начина приповедања веома забаван, то се чини само на први поглед, јер епоха коју оне репрезентују, дубоко је прожета кафкијанском атмосфером и обележена коруптним књижевним институцијама као логистичким условима продукције и рецепције књижевности с неизбежним транзиционим апсурдима, како у личним животима њених књижевних јунакиња, тако и у самој књижевној продукцији. Покушавајући да објави књигу, њена јунакиња Риста, суочава се с препрекама издавачке индустрије и разоткрива како у књижевној арени функционишу поборници различитих облика владајућих идеолошких пракси, које регулишу, не само финансијске и књижевне токове, већ стварају писца, обликују укус читалачке публике и одређују темељна начела родног и културног идентитета. Наша ауторка указује на корумпираност и неправде моћника из књижевног еснафа, који одређују правила игре и књижевне жирије који доделом звучних награда стварају имиџ успешног писца анте литтерам, без потврде релевантне књижевне јавности. За Весну Капор, писање је узорна уметничка делатност, она и у свом делу Маша и медведи  на свакој страници сведочи, да остаје истински посвећеник лепоте приче и приповедања.“

Маринко Лолић

***

„У роману Маша и медведи Весна Капор нам се јавља с оне стране огледала. Тамо се срела са Ристом и медведима, разним, и отуда нам шаље поруку да Сви мисле да могу бити писци и фризери. Тамо негдје дубоко, с друге стране огледалцета које лаже ко је најљепши на свијету, гдје је култура поље презира, сусрећу се, а да се не виде, јунаци неподложених књига, необјављених и необјављивих, непрочитаних или погрешно прочитаних рукописа и много пута медвједима испричаних прича. Као што у оглувљело доба ноћи, Риста, Бојан и Видак у времену у коме је Бог постао, одједном, свима најбољи пријатељ, кришом од свакога, сем од најбољег пријатеља, мијењају плочице на вратима својих домова тако се измјењују Риста и Маша у животу и причи у тој недокучивој зрцалној стварности.

Када на ободу прве трећине романа једне ноћи, а много је ноћи у овом роману, Бојан завапи Риста, напиши неку веселу књигу, једном… рецимо, о некој Маши, читалац очекује нагли преокрет, понада се да ће из гуштаре текста искочити оката јунакиња најљепшег цртаћа на свијету, али умјесто тога… Е то већ морате сами прочитати.“

Саша Кнежевић

***

Весна (Самарџић) Капор рођена је у Невесињу. Филолошки факултет завршила у Београду. Објавила роман Три самоће (СКЗ, 2010, „Филип Вишњић“, 2011) и Небо, тако дубоко (СКЗ, 2021.), те збирке прича: По сећању се хода као по месечини (Агора, 2014, „Филип Вишњић“, 2016), Венац за Оца (СКЗ, 2018, 2019), и кратку прозу Као што и вама желим (Повеља, 2016).

Добила је награде: „Лаза Костић“, „Милош Црњански“, „Данко Поповић“ , „Кондир Косовке девојке“, „Меша Селимовић“, „Ђуро Дамјановић“ и „Златни беочуг“.

Добитница је Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду за изузетан допринос и успешну сарадњу у развоју наставе, језика, књижевности и културе.

Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски, румунски и мађарски.

http://vesnakapor.com/