• БЕОГРАДСКОЈ ПУБЛИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „БИТКА ЗА ВОЗУЋУ 1992-1995“

У Српском културном центру „Ћирилица“ у Београду 28. децембра је одржана промоција књиге „Битка за Возућу 1992-1995″ аутора Ненада М. Цвјетковића, која након 32 године од почетка грађанског рата на простору БиХ нуди сазнање и причу о времену у коме су се Срби из долине Криваје и планине Озрен надљудски борили бранећи своја огњишта од 1992. до 1995. године.

О књизи која је друго допуњено издање је говорио организатор скупа и издавач, председник Координације удружења избеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић нагласивши да је ово дело крвава епопеја Озрена, а Возућа један сегмент тога.

„Српске снаге на Возући 1995. године биле су у потпуно неравноправном положају и однос снага био 13 према 1 у корист непријатеља, а у неким фазама борбе и већи. У тренутку офанзиве однос снага је био још неравноправнији, чак и 25 према 1 и нормално је да пред таквом силом свако мора да попусти, па и Возућа и Озрен. Важно је истаћи да Добој, који је био циљ непријатеља никада није пао, иако је помоћ муслиманима пружила и НАТО авијација“, рекао је Чакаревић додајући да ово треба наглашавати како би се схватило херојство и јунаштво тих војника и да их треба величати јер су међу највећим херојима српског народа у историји.

„Ненад је овде апострофиран као неко ко је на врху био и највише времена у ову књигу уложио, а свакако је још сарадника учествовало у припреми књиге. Књига броји око 1000 фотографија и око 600 страница, што је заправо капитално дело где су учесници у свим тим борбама рекли све што знају о дешавањима на Озрену од почетка до краја рата”, казао је Чакаревић говорећи о ауторском д‌елу Ненада М.Цвјетковића, новинара и српског писца из САД, који је живео у Возући (на путу између Тузле и Зенице).

На промоцији је било предвиђено учешће команданта Четврте лаке озренске бригаде Зорана Благојевића и борца Озренске бригаде Зорана Панића, који су били спречени да присуствују из оправданих разлога.

Говорећи о њиховим запажањима Јован Чакаревић је указао да се у књизи налазе њихова сведочења.

Промоцији је присуствовао и професор безбедности Анатолиј Миловановић, који је као припадник Специјалне бригаде полиције Републике Српске учествовао у биткама у пределу Озрена и Возуће, а у свом обраћању је навео да су Возућа и српски народ тог краја срчано ушли у борбу за долину Криваје, али да су били препуштени сами себи.

“Иза Возуће није стајао нико. Возућа је била жртвована. Негативна је то част, не само официра ЈНА него и неких официра Војске Републике Српске који су то све гледали. Возућа је послужила само да веже снаге такозване Армије БиХ у Тузли и Трећег корпуса у Зеници, да би се олакшале наше снаге на другим местима. Возућа је жртвована као Западна Славонија и Република Српска Крајина“, поручио је Миловановић.

Истакао је још да ни у једном документу, правном акту, нити током разговора са високим званичницима и војним функционерима, како српским тако и руским није наишао на сазнање, нити на податак да је Возућа требала да остане српска територија.

На промоцији је наглашено да књига садржи званичне податке о томе да су у опсади Возуће учествовале муслиманске јединице из 18 општина са простора Федерације БиХ, као и одред „Ел муџахедин“, који су чинили муџахедини из 40 држава света.

У књизи се наводе подаци о масовним страдањима Возућана током 1992-1995, а према подацима Удружења Завидовићана, масовно страдање Возућана током прошлог рата догодило се између 10. и 24. септембра 1995. године, када је из 30 насеља родни крај напустило 1.920 српских породица са 7.680 чланова, бежећи од муслиманских војника и муџахедина из састава Трећег корпуса тадашње Армије БиХ.

Подаци Удружења породица несталих лица у Добоју показују да је на ширем озренско-возућком простору током рата, од 1992. до 1995. године, нестало 459 српских бораца и цивила. Ексхумацијама и асанацијом терена пронађена су 282 тела, међу којима је било 40 без глава, а још се трага за 177 лица.

У другим допуњеном издању књиге описане су и војне операције „Сабур 95“, „Прољеће 95“, „Ослобађајућа снага“, „Фарз 95“, „Ураган“ и многе друге, а како је поручено са промоције у Београду ово дело издато на инспирацију и сећање генерацијама које долазе.

“Свима који буду тражили документ и сведочење, писац је припремио обиље података, пажљиво проверених, тачно и прецизно наведених. А ми којима је срце остало у долини Криваје, крај манастира Свете Тројице , у жубору Возућице, можемо само данима и годинама да листамо, климамо главом, стискамо очи и душу, врисак кријемо иза осмеха. Ми знамо своју истину. Али сада могу да ју сазнају и сви они који се дохвате ове књиге”, цитирано је из предговора књиге који је написао командант Четврте лаке озренске бригаде Зоран Благојевић.

Весна Пешић/СРПСКО КОЛО