Није ли то право мало чудо, попут капи воде у камену, да у 2016. години можеш да листаш часопис, срБског имена и лика, са редакцијским уредом у Сплиту!?
Да, баш у оном Сплиту у коме се на прелазу из 20. у 21. вијек у самом центру града налазио логор-смрти за Србе, злогласна „Лора”.
Послије непрекинутог низа геноцида, има ли данас ишта србско у Сплиту!? Осим мученичког православног храма Светог Саве у самом центру града, кога је иначе пројектовао Александар Дероко, као и храм Св.Саве на Врачару, ево утјешног гласа из гроба – у Сплиту од 2005.г. излази обновљени „Србскo-далматински магазин”, нова клица на старом, дубоком коријену. Рецимо и то да незваничне процјене говоре да у Сплиту као крипто-Срби ( тј. Срби скривеног идентитета) живи њих око 12 000, са сталним асимилативним одливом.
„Србскo-далматински магазин”, најстарији је србски, а уједно и први часопис на словенском народном језику у Далмацији и Боки. Покренуо га је 1836.г., родољубиви, врли Србин из Шибеника, Божидар Петрановић. Овај Далматинац изразито србских оријентира завршава основну школу у родном Шибенику, гимназију у Сремским Карловцима, а право је дипломирао у Бечу. Докторат из правних наука успјешно стиче у Падови.
Замишљен као годишњи часопис на србском језику, са првим циљем да просвјећује и културно-народносно образује Србе Приморја и Далматинске загоре, чак Босне и Херцеговине, штампан је први број на србској предвуковској ћирилици, на славеносербском језику. Редакција је мијењала уред, од Шибеника и Задра до Сплита, с тим што се најдуже задржала у Задру.
Велики просвјетни и устанички утицај овај часопис је имао прије свега на Србе у Босни и Херцеговини, ( у задарској србској богословији највише је било ђака из БиХ) тако да је и његов духовни плод покретање србског књижевног часописа „Босанска вила”, 1885.г. у Сарајеву.
Србски далматински писац Владан Десница, био је један у низу истакнутих уредника „Србско-далматинског магазина” са уредништвом у Сплиту.
Ево га и данас, послије 180 година пред нама; чудесан као зелени храст Светог Саве у Херцеговини, усред зиме. На прекрасној и древној ћирилици доноси из римске Салоне текстове србског истрајавања у Далмацији и њеној загори. Повијест о једном народу кога писци историје покушавају сахранити но он се хришћански чудесно, снагом воде скривалице, пројави тамо и гдје га најмање очекују.
Васкрсење и јесте цвијет са спржене земље.
„Србско-далматински магазин” тај цвијет засигурно да јесте.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
