Стрип епизоде које су пред читаоцима у оквиру овог интеграла су одиграле пресудну улогу и утицале да, до дана данашњег, останем вјеран стрипу и деветој умјетности. Ради се о стриповима “Невесињска пушка”, “Битка на Вучјем долу” и “Вожд Карађорђе”, који су појединачно објављивани у више издања у формату свеске, као и о неколико краћих епизода које су објављене у склопу магазина “Парабелум”, а то су “Малиша”, “Крв на огњишту” и “Јаковљева смрт”.

Рекао је ово за “Глас Српске” пјесник и стрип умјетник Јован Братић, коментаришући излазак албума “Барут и сабља”, који је објавила “Девета димензија”, својеврсне антологије његових радова на тему националне историје српског народа.

– Моји јунаци, као и догађаји, нису били измишљени већ су стварни. Циљ ми је био да се скрене пажња на велике и епохалне странице историје везане за наш народ. Ради се о издању у ком је у новом руху обједињено више занимљивих историјских тема и оне одлазе корак даље у прошлост у односу на стрип “Понори зла”. За колекционаре и праве љубитеље стрипа мислим да ће овај тврдокоричени албум на 305 страница представљати драгоцјеност и раритет – рекао је Братић.

ГЛАС: Колико су важне историјске теме попут Првог српског устанка или Невесињске пушке присутне у домаћем стрипу и поп култури уопште?

БРАТИЋ: Имајући у виду значај и важност наведених историјских догађаја, стиче се утисак да они, као теме, нису били довољно заступљени ни у стрипу ни поп култури, јер је државна политика, својевремено, била таква да се сматрало национализмом апострофирати било шта из српске историје. На неки начин ми је сатисфакција што сам својим радом, у доменима властитих могућности, бар мало заталасао и популарисао теме из српске историје које су дуго и неоправдано биле предате забораву. Теме овог стрип албума описују тежак живот и борбу нашег народа у раљама Отоманске империје као и период Првог свјетског рата који представља тешко и болно историјско поглавље које су поједини народи, а међу њима понајвише српски, осјетили дубоко на својој кожи гдје су остали урезани ожиљци и трауме на колективној свијести народа кроз неуништиви сан о слободи.

ГЛАС: Историјски стрип пред аутора поставља изазов гдје одредити границу реалности и фикције, те захтијева прецизне припреме око фактографије, сценографије и детаља који одређују аутентичност дјела код публике.

БРАТИЋ: То захтијева изазов у смислу великог броја прочитаних књига са том тематиком са фокусом на ликове и главни догађај који смо одабрали. Потребно је препознати карактере и на неки начин се увући њима под кожу да бисмо их оживјели у духу времена којем припадају. Фактографија се мора поштовати код оваквих тема као и сценографија, то је битно, а импровизација и умјетничка слобода је прихватљива због динамике радње и тока приче све до тренутка док не запријети да поремети фактографију и карактер ликова. Код оваквих тема лако је раздвојити реалност и фикцију, што није случај, рецимо, са адаптацијом неких епских мотива какви су, на примјер, циклуси пјесама о Марку Краљевићу.

ГЛАС: За разлику од историјске тематике заступљене у већини Ваших радова, стрип “Тетовирани облаци” рађен са Гораном Лојпуром понудио је не само једну несвакидашњу форму и већ и риједак садржај када је у питању стрип.

БРАТИЋ: Стрип албум “Тетовирани облаци” је необичан и испада из клишеа стандардне форме, а у ствари је комбинација поезије и стрипа, гдје је Горан прво нацртао цртеже, а ја на његова инспиративна цртачка рјешења написао текст у облику поезије. То је доказ како два аутора која се добро разумију могу направити успјешну симбиозу иако су по карактеру доста различити. Ова комбинација је наишла на одушевљење и високу оцјену од стране публике и стручне јавности.

ГЛАС: Радили сте и једну занимљиву причу за стрип антологију “Глуво доба” рађену по истоименој збирци хорор прича Нинослава Митровића. Колико је Вама као цртачу било тешко да се прилагоди тексту другог аутора и колико је хорор као жанр био изазов за Вас?

БРАТИЋ: Истина је да највише волим цртати и креирати стрип на основу сопствених прича и сценарија, али просто ми није проблем прилагодити се другом аутору и његовој причи посебно ако ме она својим садржајем инспирише. Што се тиче пројекта “Глуво доба” у први ма­х, због неких преузетих обавеза, нисам прихватио да будем дио ауторског тима који ће радити на адаптацији хорор прича Нинослава Митровића и њихово претварање у стрип садржај. Након извјесног времена када сам се распитао у којој је фази овај стваралачки подухват, увјерио сам се да аутори спорије раде и да посао није још близу реализације, одлучивши тада да се и ја прикључим каравану аутора, дајући  свој допринос узимајући једну од слободних прича. Овај хорор жанр је био изазов за мене само у оној мјери што га раније нисам обрађивао.

ГЛАС: Када смо код књижевности, протекле године изашла је и Ваша четврта збирка поезије занимљивог назива “Вјетрови су пробудили сјенке” па се намеће питање који вјетрови и чије сјенке?

БРАТИЋ: Поменута збирка је одлично прихваћена од јавности у што смо се увјерили промовишући је у многим срединама и са те стране могу да будем задовољан. У збирци пјесама “Вјетрови су пробудили сјенке” вјетрови су догађаји који усталасају нашу јаву, наш живот, наносећи различите врсте интензивних осјећања, а сјенке су наше успомене и емотивни оквири који дријемају увијек дубоко у људима.

ГЛАС: Колико  је тешко помирити у себи креативно изражавање кроз поезију и стрип и како правите разлику између двије гране умјетности, те у коликој мјери Ваш приватни живот одређује и једно и друго?

БРАТИЋ: Свестраност може да буде одређена врста предности у ауторском приступу и раду на стрипу. Битно је осјећати тему и имати слуха за нарацију, за ритам, звук и боју. Све умјетности имају заједничке елементе, а имају и своју оригиналност, тако да што више овладамо различитим вјештинама, бићемо у предности приликом стварања и реализације неког свог пројекта. Ту до изражаја долази урођена вјештина, таленат, који ништа не значи ако га свакодневно не вјежбамо и не брусимо, усавршавајући свој занат, стичући драгоцјено искуство које је исто тако битан фактор за успјешну реализацију посла. То је идентично и важи за све врсте књижевне и умјетничке дјелатности, небитно да ли пишемо поезију, прозу, сценарио или се бавимо музиком, стрипом, сликарством, филмом или неким другим умјетничким садржајем. За мене су и поезија и стрип непресушни извори који испуњавају мој живот и наравно, уз породицу, дају ми смисао постојања.

Едукација

ГЛАС: Едукативни карактер стрипа пао је у други план губљењем његове популарности пред модерном технологијом и сталном трком издавача за приземнијим и популарнијим темама, али чини се да то подилажење публици води у слијепу улицу?

БРАТИЋ:  Слажем се са том констатацијом у великој мјери. Свједоци смо да се одвија бескрупулозна трка за профитом не хајући пуно за посљедице. Томе се није одупрла ни поп култура ни медији, а на крају ни држава која под плаштом демократске слободе попушта и не доноси системске законе који би заштитили нове генерације од поплаве кича и шунда. Зато данас немамо профилисане медије који ће промовисати културу и едуковати нове генерације на начин који их неће одвести у слијепу улицу.

Бранислав Предојевић / ГЛАС СРПСКЕ