Стазама Светог Саве од Студенице до Хиландара на Светој гори прошло је на десетине вјерника који су се осмјелили да на овај свети пут дугачак око 800 километара крену пјешке, не плашећи се ни олујних вјетрова, ни кише.
Међутим, Јовиша Плазинчић (71) из Чачка једини је Србин који се осмјелио да до Грчке пут пређе потпуно бос и у томе је успио.
„На прво ходочашће пјешке отишао сам у својој педесетој, а годину дана касније одлучио сам да одем корак даље и да до тог Божијег мјеста одем потпуно бос, као што што су то радили поједини монаси. Није било лако, пут је непредвидив, а кад сте без обуће морате бити много пажљивији“, открива Јовиша за Рину.
„Док су моји сапутници ходали асфалтом, ја сам ишао споредним ливадама како би ми било лакше. Ишао сам од Чачка до Овчар Бање пјешке, како бих вјежбао и стекао кондицују, али ипак кад кренете на тако далек пут многе ствари не буду онакве како сте их планирали“, додаје.
Ипак, овај Чачанин успио је да предвиђену маршуту пређе за петнаест дана, исто толико времена било му је потребно кад је до Хиландара пјешачио обувен. Он каже да је сваки сат овог ходочашћа невјероватно искуство и служи да човјек помјери своје сопствене границе.
Највећу подршку у овим подвизима пружила му је супруга Евгенија, која је стрепила над сваким његовим босим кораком.
„Послиjе неколико дана, жуљеви су били заиста велики, као и болови. Дневно смо прелазили око 50 километара, а увече спавали у манастирима, испод шатора или у Ватрогасном дому. Сваки тренутак био је незабораван и имао је своју поенту. Увече кад сви одахну што су скинили обућу, ја бих дезинфиовао стопала алкохолом и прополисом, а затим их мазао овчијим лојем, како би се опоравила од вишесатног ходања“, каже Јовиша.
И поред свих мука које је имао на специфичном путу до Хиландара, овај правник у пензији није се покајао што се одлучио на овај корак. Награда, али не материјална већ духовна, слиједи кад се стигне на одредиште, а осјећај, како каже – не може да се опише ријечима.
„Кад уложите толики напор како би стигли до велике светиње, молитви приступате потпуно другачије. Промијените поглед на неке ствари и постанете некако другачији и издржљивији. Ходочашће је потпуно индивидуалан чин, и свако га доживљава на свој начин“, рекао је Плазинчић.
Јовиша је на Хиландару био укупно шест пута, прва три користио је превоз, а остала три је отишао пјешке. Након што је до Грчке стигао бос, до манастира је пјешачио још једном, али ипак обувен.
Иако је ушао у осму деценију живота и даље је активан планинар и освојио је бројне врхове, међу којима је највећи Монблан. Послије Свете горе у Грчкој свој пензионерски мир пронашао је на српској Светој гори, у Овчар Бањи.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
