ХЕРЦЕГОВЦИ У НОВОМ САДУ ПЛИВАЛИ ЗА ЧАСНИ КРСТ: Чувамо обичај и ширимо нашу вјеру православну!
-
На празник Богојављења 2019. године по шести пут узастопно одржано је традиционално пливање за Часни крст у Новом Саду. Наиме зачетак ове традиције пливања за Часни крст у Новом Саду датира из 2014. године када се први пут у новије вријеме пливало на Богојављење. Наиме, претходно се у Новом Саду пливало давне 1936. године, дакле пуних 78 гoдина се ова традиција није спроводила.
Један од учесника Богојављенског пливања је и члан Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, Мирко Опачић који је и ове године пливао за Часни крст на Богојављење. Наиме, Мирку је ово треће учешће у овој манифестацији, а први пут пливао је за крст 2014. године, као студент, што је било и прво пливање за Часни крст у Новом Саду и представљало зачетак ове лијепе традиције.
Мирко је рођен у Сарајеву на Илиџи подно Игмана, 1990. године. Услед ратних дешавања која су наступила након 1992. године сели се у завичај своје мајке -Херцеговину. Адресу из очевог Сарајева замијенио је Калиновиком (Улог, село Трешњевица, засеок Осатно).
За себе каже да је рођен на Врелу Босне, а одрастао на Неретви те му ова хладна вода ни мало не смета. Одмах по доласку у Нови Сад 2007. године, захваљујући мајци која га је уписала међу земљаке, члан је Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији. Дипломирани је правник и тренутно полаже правосудни испит.
Мирко каже да пливање у хладној води за Крст часни представља част каква је позната само православном роду и то је једно задовољство које могу осјетити како сами пливачи, као и остали вјерници који не пливају, али дођу да их подрже, а тако и њихове породице, којима су пливачи на част. Пливању претходи молитва у цркви и ту се јача воља и побјеђује страх. Сваки пут кад плива, Мирко каже да има одређени циљ, односно жељу због које плива, а Бог је велики па испуњава те жеље.
Одлуку да плива Мирко је донио 2014. године у друштву Требињаца Милоша Ћурића, Бојана Мијановића и Костантина Ратковића. Касније ово сјајно искуство преноси браћи и пријатељима и традиција се наставља и траје.
Ове године пливао је такође заједно са Милошем Ћурићем рођеним Требињцем који је небројано пута већ пливао иако му је тек 28 године, Стефаном Опачићем рођеним братом коме је ово четврти пут да плива.
Један од учесника је и његов рођак Страхиња Лаловић Калиновчанин рођен у Невесињу ратне 1993. године, који је такође члан Удружења од 2007. године и плива четврти пут.
Њима су се придружили њихови пријатељи Душан Милошевић из Власотинца и Милан Недељков из Новог Сада коме је је ово било прво искуство. По завршетку пливања нису крили одушевљење постигнутим успјехом. Циљ није био такмичарски, већ очување обичаја, традиције, дружења,одржавања и ширења православне вјере међу омладином, која је на бројним искушењима у данашњем времену.
Мирко Опачић је најаваио „Боже здравља пливаћемо и догодине“ и позвао младе људе, а посебно Херцеговце и Херцеговке да му се придруже и следеће године заједно узму учешћа у овој лијепој традицији.