Ко не памти подвиг с Кошара јунака, нек га стигне клетва косовских јунака

Удружење Прекодрински Срби из Ковина 18.октобра је по 29. пут организовало традиционално вече гусала и епске поезије у Центру за културу Ковин.

Како је на почетку програма истакао надахнути водитељ професор Никола Љубоја скуп је посвећен јунацима са Кошара и Паштрика.

Љубитељи гусала, народног стваралаштва, посебно епске поезије као и историје уживали су у наступу народних гуслара, а водитељ програма се потрудио да публици представи шта Косово значи за српски народ. Од средњовјековних јунака до јунака Кошара и Паштрика.

На почетку програма здравицу је подигао Вукојица Сандић.

Тијана Стаменковић, отпјевала је „Сини јарко са Косова сунце“.

Умријети за крст часни и слободу златну, достојно је светитеља, косовских мученика! О њима је и пjесма пропjевала oве вечери О српским светитељима пjeвao je Славко Јекнић, његов син Никола Јекнић о Косовским божурима.

Како је Свети Сава бранио визију свога оца Стефана Немање у пјесми Свети Саво казивао је, а гусле збориле Миодраг Мијо Спремо.

Вукоица Сандић извео је пјесму Завјет православља.

У пјесми гдје је жена жртвована као нешто највриједније, како је рекао Никола Љубоја, од чега се никад не можеш опростити. И тако давно, много давно, младу жену Гојка Мрњавчевића, српску мајку и вјечиту жртву, у град Скадар уградише, све да би се град одржао.

Да се Скадар не би заборавио не дају гусле. О Скадру на Бојани, вјечитом српском граду казивао је Владо Руњо.

Пјесму великог  Божидара Глоговца Ако ти дођем тамо одрецитовао је Вук Радојковић.

Никола Љубоја је сљедећу пјесму најавио као пјесму о Кајмакчалану – великом попришту и родилишту великих јунака Великога рата! Јуначка смрт за част и слободу домовине, за више циљеве, за неке није само смрт, него обавеза и дужност, рекао је Љубоја. Такви јунаци заслужују да се о њима пјева. Тако је и Александар Таушан пјеваo Смрт Марка Пулетића.

Марија Сандић отпјевала је пјесму Ој, Косово док је цијела сала КЦ пјевала са њом.

Иван Васојевић херој одбране српске међе,  јунак нашег времена, чије је јунаштво и чојство у пјесму српску преточено. Васпитавам је по закону рода Васојевског  – за образ се глава даје.

Његови пријатељи свједоче: „ Чуло се ура као у најлуђим филмовима. И кренула је невиђена битка. Битка у којој је њих 13 јуришало на њих 300. Прса у прса, очи у очи. Након 15 минута услиједило је затишје, затим потпуна тишина. Процјена је била да су изгинули све до једнога. И јавља се Васојевић, рапортира: Сви смо живи! Имам једног рањеног! Непријатељ неутралисан, они који су преживјели , повукли се далеко преко границе. Нисам извршио ваше наређење о повлачењу , али јесам их неутралисао у противнападу. Два дана након тога водник Иван Васојевић погинуо је у реону Маја глава спасавајући рањеног војника, војник је преживио. У вјечну славу отишао је на Васкрс 11.04.1999. на Опљазу, код Мусине куће. Страдао је са Листером, Предрагом Богосављевићем, Миленком Божићем и Дарком Бјелобрком.

О Ивану Васојевићу говорио је Алекса Рончевић.

Ковиљка Марија Стаменковић пјевала је дирљиву пјесму О јунаку са Кошара и изазвала громогласан аплауз.

О Косовским осветницима казивао је уз гусле Зоран Племић.

Милан Мрдовић је казивао стихове у драми Пјесник и вила аутора књаза црногорског Николе Петровића.

За сам крај је пјесму извео чувени народни гуслар Славко Алексић о прерушеном јунаку Косовцу Јовану.

Горан Стаменковић и Павле Убовић извели су неколико нумера и показали своје умјеће на фрули, гајдама и хармоници.

На самом крају гуслари су се заједно окупили на бини и упутили поздрав публици.

Слава и хвала свим херојима Кошара и Паштрика који вољно живот предадоше за Косово на олтар отаџбине своје, поручио је Љубоја.

Домаћин као и сваке године је Благоје Благојевић, предсједник Удружења Прекодрински Срби, који је све присутне позвао да дођу и сљедеће године на 30. јубиларно вече гусала.

– До сада је било увијек хуманитарног карактера, ово је први пут да је улаз био слободан. Задовољство ми је било што је било много слушалаца, жао ми је иако је програм трајао два сата што нисам позвао још неке учеснике који су жељели да дођу.

Благоје Благојевић нам је рекао да су издали и Монографију Удружења Прекодрински Срби, гдје су записали све њихове активности. Поготово оне хуманитарне.

– Наша помоћ је стизала у све општине Републике Српске гдје је било потребно, а послије 1999. и на Косово.

Донатори: Општини Ковин, Центар за културу Ковин, Те Контролс Ковин, Конвекс Београд, Керамика Чичић Ковин, Грубић-комерц Ковин,  адвокатица Милка Андрејић из Ковина, Сава Шаренац из Ковина, Алпис, Ковин

ИЗВОР: Српско коло
Драгана Бокун
Фото: Ђурђина Ковачевић