• Из ЕК су данас поручили да је на Хрватској да размотри који дизајн ће употребити на новчаницама и кованицама евра које ће емитовати када буде ушла у Еврозону.

  

  Википедиа

„Рекла бих да је на чланицама које уводę евро да разматрају дизајн новчаница“, одговорила је портпаролка Комисије Дана Спинат.

Помало изненађена питањем хрватског дописника о намери Хрватске да на једну од својих будућих кованица евра стави Николу Теслу и најави Народне банке Србије да ће се жалити на такву одлуку, Дана Спинат каже да ће пре изношења коначног става ЕК овим поводом морати да се косултује са колегама које се баве евром, али и спољним пословима ЕУ.

Прошле године, ЕК је због протеста Србије са своје информативне странице о Хрватској уклонила реценицу у којој се Тесла описује као „познати Хрват“, али је оставила део у коме се наводи да је Тесла „рођен у Смиљану“, што припада „данашњој Хрватској“.

Сви причају о дизајну хрватског евра, нико о последицама увођења

Одавно није забележено толико расправе о увођењу евра у Хрватској, као што је случај био последњих дана, али се притом није расправљало о могућим економским ризицима одустајања од куне и преласка на јединствену валуту, пише Дојче веле.

Копља су се ломила око визуелног идентитета кованица евра и евроцента, оног са националним обележјима, на који има право свака држава чланица Еврозоне. На томе су били ангажовани многи стручњаци и хиљаде грађана у онлајн анкети централне банке.

„Да ли Хрватска треба да уведе евро? Апсолутно не!“

Грађани и Хрватска народна банка су као симболе изабрали „шаховницу“, глагољицу и географске обрисе Републике Хрватске (РХ), те Николу Теслу и куну.

Јесте да ликовни мотиви потенцијално олакшавају прелаз на евро, уз „емоционално повезивање традиције са новом валутом“, како је поручила Влада РХ, али неки значај би ваљда требало да има и питање хоће ли, рецимо, бити раста цена или спољног дуга, наводи немачки радио.

Независни економски аналитичар Густе Сантини сматра да не треба страховати од иоле озбиљнијег ценовног удара због увођења евра, те да „удар може бити једнократан, не и страшно тежак, као што је био случај у Словенији“.

Хрватска уводи евро најраније 2023: Ево по ком курсу

Сантини, који већ годинама исказује начелно позитиван став према преузимању евра, објашњава да би Хрватска за почетак морала да има производнију економију, преноси ДW и напомиње да та земља још увек не показује знаке заокрета.

„Структура економије нам је изузетно проблематична. Висока државна потрошња, превелик удео услуга, згажена индустрија, лоша пореска политика, итд. Бојим се да ћемо тако примити евро као нови терет, уместо да то буде подстицај за развој“, каже Сантини.

Ова држава, како додаје, о томе уопште не води рачуна.

„Нас више занима да ли ће на кованицама бити Дубровник или Плитвице. То је неозбиљно, али није проблем у евру. Наш  грех је био онај према националној валути, када смо од ње направили монетарног манекена, а функцију новца већ је носила марка па евро“, напомиње Сантини.

Према његовим речима, грађани треба већ сад да почну да плачу због примања високе помоћи од ЕУ, уместо што славе, јер је то, каже, „прави знак да смо сиромашни, а не да имамо среће“.

„Добра треба стварати, не само их делити, јер ће томе брзо доћи јако болан крај“, закључује Густе Сантини.

Зато верује да се не треба плашити евра и његових лоших ефеката, него неспремности хрватских политичара и економских стратега да у еврозону уђу са позиција које би биле знатно другачије него до сада. Упозорава да не би ваљало доживети судбину једне Грчке, рецимо, која је након упадања у најтеже проблеме горко зажалила за својом националном драхмом, као механизмом активне монетарне политике.

А да је помпа око дизајна евра само наставак својеврсног игроказа око увођења те валуте у Хрватској, при чему се све битно своди на форму а не на садржај, сматра и Невен Видаковић.

Тај предавач на Загребачкој школи економије и менаџмента, и шеф управе инвестиционог фонда Платинум Инвест, подсећа да је Хрватска у веома тешка времена својевремено уводила нове валуте два пута у мање од пет година:

„Прво када смо са југословенског динара прешли на хрватски, и онда када смо увели куну. Али тада се нисмо фокусирали на изглед, него смо се бавили реалним економским стварима“, каже он.

Објективне проблеме, према Видаковићевом мишљењу, притом нико не спомиње. На пример, често се као аргумент за увођење евра наводи будућа мања каматна стопа на кредите.

„То није тачно, ни у теорији, ни пракси. Нико не објашњава зашто би се банке одрекле добити у корист хрватских грађана или како ће стварно доћи до уговорног смањења каматне стопе ако, на пример, имате стамбени кредит са варијабилном каматном стопом која је везана за дневну референтну стопу еурибор“, примећује он.

Предочава такође да Хрватска улази у евро 2023, када ће се, према свим најавама, спроводити рестриктивна монетарна политика.

„То значи да ће доћи до дизања каматних стопа, а не до њиховог спуштања. Нама ће Европска централна банка (ЕЦБ) дићи каматне стопе, без обзира на стање у хрватској економији“, додаје Видаковић.

Скреће пажњу на то да Хрватска „додатно сада има своје економске проблеме и као мала отворена економија мора да се пази, када води економску политику да се одупре глобалним економским проблемима“.

„Када уведемо евро ми преузимамо све туђе проблеме. Значи да ће нова дужничка криза погодити и нас, без обзира на стање наше економије, а све туђе нестабилности ће постати и наше“, рекао је Видаковић.

b92.net