• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
Ко нам је поделио Крајину? (Књижевност Милоша Кордића, из једног угла)
Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне
КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак
Велики црквени сабор у Запланику – вјера, заједништво и обновљена нада
ОДРЖАН 37. ПЕТРОВДАНСКИ МАРАТОН У ГАЈДОБРИ: Ванвременски подвиг Јова Радоша
СРПСКИ СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА
ИСТОРИЧАР ПРЕДРАГ ЛОЗО: 11 ЦРТИЦА О НЕВЕСИЊСКОЈ ПУШЦИ
Одржана трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Никола Тесла: Тајни уговор са СССР-ом и загонетка мита о „сиромаштву“
У НЕВЕСИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“

ДЕСПОТ СТЕФАН ОЦУ КНЕЗУ ЛАЗАРУ: НАТПИС НА КОСОВСКОМ МРАМОРНОМ СТУБУ

Posted On 29. 06. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
wikimedia.org

wikimedia.org

Ове речи написане бише на мраморном стубу на Косову:

ms2

Човече који србском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.

Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.

ms3

Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига србски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.

ms4

Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.

ms5
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова.

ms6
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.

ms1

Ове речи су биле исписане на стубу мраморном на Косову који је поставио деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим србским ратницима у Косовском боју, 15 година после битке тј. 1404 године. Овај једини препис текста са мраморног стуба сачуван је до данас у Патријаршијској библиотеци бр. 167.

Овде је интересантно обратити пажњу на датум „лета 6897“ са мраморне плоче. Рачунање година најдуже је трајало од библијског постанка Света, које је по Светој књизи било 5508. године п.н.е. Срби су чак и после Косова рачунали године од постанка Света. Тако је Стефан Лазаревић, подижући Мраморни стуб на месту погибије свога оца кнеза Лазара 15 година после Косовске битке, на стубу оставио запис да се славна битка са Турцима одиграла „петнаестог дана месеца јуна године 6897.“ Ако од 6897. одузмемо 1389. (година када је био бој на Косову), добијамо 5508. (п.н.е.), што је година настанка Света по Библији.

Славни син славних родитеља цара Лазара и царице Милице, деспот Стефан Лазаревић (1377—1427) личност је чије је име златним словима уписано у историју србског народа. Најбоље од најбољег и најлепше од најлепшег сабира у себи Стефан Високи, како су га, с правом, такође називали: велики државник, вешт у политичким играма, сјајан дипломата, храбар и успешан војсковођа, изузетно и свестрано образован, велики песник, напослетку и веома леп и снажан човек, а сасвим сажето — србски витез у правом смислу те речи.

dse

Након одсудне Битке на Марици, од када је обезглављена због неслоге великаша, почиње бродолом србске државе. Новог вожда Срби ће добити нешто касније у деспоту Стефану Високом кога назваше „вождом новог Израиља“.

Деспот Стефан потиче из благочестиве породице кнеза Лазара и кнегиње Милице Хребељановић, који су његови родитељи. Бог им даде најпре пет кћери: Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру, а затим три сина: Стефана, Вука и Добривоја (који је умро млад).

Лазар Хребељановић је рођен 1329. године у Прилепцу крај Новог Брда. Имао је две сестре: Драгану, која је била удата за владара Горњег Ибра и Звечана, челника Мусу и млађу, удату за хвостанског војводу Алтомана. Лазар је био ставилац на двору цара Душана Силног. Око 1353. године, оженио се Милицом, кћерком кнеза Вратка, познатог као Југ Богдан. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Милица је, дакле, потомак Немањића. Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија, у монаштву, Давида који је сазидао манастир Давидовицу.

Милица је рођена око 1335. године. Кад јој је муж 1389. погинуо у Косовској бици, она је управљала народом и државом јер су јој синови били још деца. Пошто је учинио избор достојан Небеског Царства, народ му додаје титулу цара, а не кнеза. Године 1954. Свети архијерејски сабор СПЦ је донео одлуку о преношењу моштију Св. Кнеза у Раваницу. Ова се одлука спровела о шестотој годишњици Косовске битке, 1989.

Чим је њен старији син Стефан одрастао, постао је владар. Тада је напустила државне послове и са својом рођаком Јефимијом отишла у манастир Љубостињу, који је сама основала. Ту се замонашила под именом Евгенија. Пред смрт је примила монашки завет велике схиме и добила ново име Ефросинија. Преминула је 11. новембра 1405. године и сахрањена у истом манастиру. За живота се бавила и књижевношћу („Молитва матере“, „Удовству мојему женик“), а књижевни дар од ње су наследили кћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан.

ИЗВОР: ФБ РЕПОРТЕР



Погледајте сличне вести:



  • Марко Ковач композитор
    Композитор Марко Ковач – добитник Награде града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“
  • pb
    НЕИСТИНЕ НАЧЕЛНИКА ЧАПЉИНЕ: Хрвати по косовском рецепту покушавају да уклоне цркву у Пребиловцима
  • 800px-Detail_of_portrait_of_Ruđer_Bošković_commissioned_from_Vlaho_Bukovac_by_Mihajlo_Pupin_to_give_to_the_National_Museum_in_Belgrade_(post-1919)
    310 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА РУЂЕРА БОШКОВИЋА: Србин по оцу, католик по вјери
  • qweqc
    ГОРИСЛАВ ПАПИЋ: Кад су цветале трешње - о рату и миру, о животу и смрти и о мом оцу
  • cir
    ЧИТАТЕ ЛИ ХЕРЦЕГОВЧИЦУ: Откривен натпис босанског краља Кеопса који сину оставља викендицу у Египту
  • komar-h-3
    Горан Комар: Ћирилички натпис на Хладиоским брдима код Устипраче (Ново Горажде, Република Српска)
  • владика јован
    ВЛАДИКА ЈОВАН: Како пред свијетом бранити истину, кад у Београду ни данас не постоји ниједан натпис ЈАСЕНОВАЦ!
  • slika
    Првооткривени средњовјековни натпис на подручју општине Пљевља
  • 313297423_5400804859974251_6770259554177511365_n
    ГОРАН КОМАР: Натпис Вукше Дмитровића код Херцегова Града у близини села Зови До у Невесињу
  • sve
    СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

СЛОБОДАНКА ТАНОВИЋ-ШКОРО: Требињем и данас шетају људи који заташкавају усташки злочин над Придворачком јамом

Next Story

ЛАСТВА, 29. ЈУН 2017: Изложба „Требиње некад и сад“

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

Ко нам је поделио Крајину? (Књижевност Милоша Кордића, из једног угла)

Posted On 14. 07. 2025.

Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне

Posted On 14. 07. 2025.

КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак

Posted On 13. 07. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] на овом простору. Текс...

Posted On 14. 07. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...