• Премијерка РС је објаснила да приликом састављања Владе морају се правити уступци према “националном кључу”, “коалиционим споразумима”, па су тако Херцеговцима остале директорске фотеље, које су у неким случајевима примамљивије од министарстава

Ред похвала, ред критика, на крају заједнички снимак: Премијерка Жељка Цвијановић са Херцеговцима у Србији

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Двадесет година чекало се да неко од званичника РС позове завичајна удружења у Србији на једном мјесту. Иако су позиви за овај сусрет упућени тек два дана прије самог сусрета, мала сала Коларчеве задужбине била је попуњена до последњег места.
Земљаци из цијеле РС имали су прилику да чују Жељку Цвијановић, премијерку РС, али и да сазнају какве све муке имају Срби посебно они који живе у оквиру ФБиХ. На самом почетку премијерка Цвијановић уручила је признања многим завичајним удружењима, али било је видно да су се Херцеговци прилично истакли у овим акцијама, признање су добили: Удружење Невесињаца у Београду, ЗК “Херцеговина” из Бачког Душанова, као и завичајни клуб Билећана у Београду.

Признање за Херцеговце у Суботици: Жељка Цвијановић и Борислав Вукајловић

Плакета и за Невесињце у Београду

Билећани за пример: Жељка Цвијановић и Миодраг Дунђеровић

Премијерка је, обраћајући се представницима завичајних удружења Срба из Српске и БиХ у Србији навела да је Република Српска због катастрофе која ју је задесила у једном моменту била на кољенима, али да се извукла и да је сваког дана све зрелија.
“Пред нама су били и биће бројни изазови. Ми смо држава у настајању и морамо опрезно све то да посложимо у мозаик. Потребно је вријеме да се ствари посложе на прави начин”, рекла је Цвијановићева.
Нагласивши да је њен мандат од самог почетка буран бројним несвакидашњим догађањима, Цвијановићева је представнике удружења упознала са ситуацијом у Српској, односно БиХ, и оцијенила да су привидни социјални немири у БиХ са почетка овог прољећа били усмјерени на дестабилизацију Српске.
Она је нагласила да власти Републике Српске неће дозволити да се ишта отргне од Српске, јер је она једини оквир у којем српски народ може да оствари своја права унутар БиХ. Нагласила је да су и она и предсједник Републике Српске Милорад Додик опредијељени за дијалог и да поштују права и других народа у БиХ.
“Ми смо зрела Република и бићемо још зрелији, управо, јер смо свјесни да је то начин за јачање наших права и да у томе нема ничег што ускраћује право других”, поручила је Цвијановићева.
Говорећи о Србима ван граница Републике Српске, она ја нагласила да је то исто ткиво које се налази на различитим дестинацијама. Подсјетила је да је у току реализација пројекта мапирања српских кадрова у дијаспори који ће Влади Републике Српске омогућити да у сваком моменту има преглед гдје се налази неко од успјешних држављана Српске и да, евантуално, затражи његове услуге.
Посебно је био занимљив дијалог премијерке Цвијановић са земљацима у Србији.

Па зар ниједан Херцеговац у Влади? Светозар Црногорац за говорницом

Светозар Црногорац, заменик председника Координационог одбора Херцеговаца у Србији и председник Клуба Гачана у Београду упознао је присутне са неким активностима Херцеговаца у Србији: Похвалио је власти у РС због очувања Српске у искушењима која су их до сада снашла, као и за решеност да Влада помогне изградњу Храма Васкрсења у Пребиловцима, чијем се скором отварању радује сваки православац. Црногорац је поред тога упутио и критике због “страначког запошљавања које је недопустиво.” Он се запитао и да ли је могуће да у влади која броји 16 министара нема ниједног Херцеговца и констатовао да је срамота да у БиХ ради 30-ак јаких фирми из Србије који своја представништва уместо у РС отварају по Федерацији и на тај начин праве двоструку штету.
Одговарајући на ова питања Цвијановићева је објаснила да је за састав владе проблематичан тзв. национални кључ, односно обавеза да у Влади мора да седи 8 министара који су представници националних мањина у РС, а да преосталих осам министарстава се дели и са коалиционим партнерима, тако да у овом мандату нема Херцеговаца.
– Многи Херцеговци су на врло високим и битним директорским функцијама, таквим да би се многи министри са њима радо мијењали – навела је премијерка РС.
Она је додала да са привредном сарадњом са Србијом ни она ни многи у РС нису задовољни.
– Није истина да се у Федерацији БиХ мањи порези, међутим привредници из Србије иду логиком да се тржиште РС подразумјева као освојено, а да отварањем представништва у Федерацији могу заузети повољнију позицију, што је велика заблуда.
Врло надахнуто и емотивно иступање је имао др Никица Грубор, председник удружења Дрварчана у Београду. Многи у сали нису имали прилику да раније чују са којим су све мукама суочени земљаци са сталном адресом у Федерацији БиХ.

Десант на Дрвар: др Никица Грубор

– Повратници у Дрвару немају од чега да живе. Тамо би и отварање 3-4 радна места било велико, јер би се њихове породице прехраниле. Људи немају посла, муку муче са пензијама које касне, а најгоре од свега што упркос споразуму по коме имају право да се лијече у Бањалуци, зависе од комисија у Ливну које то не одобравају, па тако на лијечење у Бањалуку могу да оду само они који имају дебеле везе.
Повратници су сваки дан суочени са притисцима да продају своја имања, али то једноставно не желе да ураде. Ипак, борба за голу егзистенцију је највећи проблем.
– Ми не тражимо милостињу, већ само желимо да нам се омогући какав такав посао, ради голог опстанка – закључио је своје излагање др Грубор бурно поздрављен од стране присутних.
Да је премијерка озбиљно слушала проблеме земљака, потврдио је и експресан одговор. Један од премијеркиних сарадника позвао је КБЦ Бањалука и добио одговор да се људи из Гламоча, Петровца, Грахова, Дрвара…без упута примају у КБЦ Бањалука, што је одмах др Грубор демантовао тврдећи да је и сам председник РС обманут подацима који не одговарају стварном стању на самом терену.

Био је врућ летњи дан….и пуна сала

Мењали су се саговорници који су износили питања везана за експропријацију земљишта. 
– Било је покушаја да се нека земљишта, посебно она која су била у власништву некадашње ЈНА укњиже, али ми нисмо наивни. Поједина земљиштва јесу дата на привремено коришћење, али њихов је власник РС.
Осврнула се и на пензије.
– Влада РС правно је могла да се огради од пензија које су стечене на територији ФБиХ, али то би било неморално. Преузели смо обавезу за те пензије, без обзира што је то велики терет за буџет. Огромна средства нам дугује ФБиХ,али поред свих брига у вријеме мога мандата пензије су порасле у просеку за 7%.
Осврћући се и на своју кандидатуру за заједничко председништво Жељка Цвијановић је истакла да мора да критикује Сарајево.
-БиХ је накарадна држава, права бирократска аждаја. Довољно је напоменути да је у заједничкој администрацији запослено 23.000 људи, колико је имала и бивша СФРЈ која је било неупоредиво већа и многољуднија земља. Заједничке институције у почетку су бројале пет институција, данас их је 96, а новац за њихово функционисање мора да осигура ентитет. О степену безбједности у РС и ФБиХ не може се ни разговарати. Ипак, једини начин да се дође до рјешења је дијалог и ја сам на то спремна.

Помоћ за дјецу погинулих бораца која се школују у Србији

Стипендије је добило десеторо студената у укупном износу од 6.000 долара, а новац је обезбиједила Канцеларија Задужбине “Студеница” у Београду.

Премијерка Цвијановић уручила је стипендије студенттима који живе и школују се у Србији, а дјеца су погинулих бораца Војске Републике Српске.
“Ово је знак пажње, да се покаже да се води рачуна о дјеци породица погинулих бораца Војске РС који су дали своје живот и без којих не би било Српске “, рекла је премијерка.
Право на породичну инвалиднину ови студенти остварују преко Представништва Републике Српске у Србији.