Доносећи одлуку којом су поједине одредбе Закона о празницима Републике Српске проглашене неуставним, Уставни суд БиХ учинио је немјерљиву услугу свима који се залажу за потпуно уједињење српског политичког фактора у БиХ, али и становништва подијељеног по наметнутим политичким линијама.
Те подјеле јасно су видљиве у свим слојевима, од политичких, гдје су мање-више мотивисане борбом за фотеље, до оних међу обичним народом који се, у навијачком маниру, беспотребно хвата за вратове, залуђен будалаштинама које форсирају исти ти фотељаши.
И још једном се показало да просјечном Србину не смијеш да дираш у рат и посљедице рата. Срби су спремни довијека да се дијеле по партијским, идеолошким, клупским, регионалним и свим другим могућим линијама, али ако им дирнете у гробове, а посебно ако су сјећања на њих свјежа, за одговор ћете добити револт, бијес, и што је најважније, јединство. Зато ме не чуди што је у сатима након што је објављена спорна одлука, готово цијела Српска проговорила једним гласом, укључујући и оне који су, без икакве злобе и користи, максимално спремни на компромис, борбу за суживот и толеранцију.
Пише: Жарко Марковић, Пресс РС
У времену када се на свим странама стидљиво јављају снаге које су спремне за нови почетак, Уставни суд БиХ, тачније странци и Бошњаци који тамо сједе, вратили су нас 20-25 година уназад и спалили све илузије свима који, искрено и широкогрудо, мисле да су заједништво и толеранција у овој земљи данас могући.
Прије неколико дана на истом овом мјесту написао сам да нема логике да Срби заједнички славе било какав празник с онима којима је зелена беретка Нусрет Шишић Дедо битнији од утемељивача ЗАВНОБиХ-а Војислава Кецмановића Ђеде. Управо такви мисле да је суживот онај како га види Бакир Изетбеговић који јуче лицемјерно рече да му је циљ био, пази сад, стабилизација Републике Српске.
Е, баш нас је стабилизовао! Подмукло и перфидно, јер му наводно смета што на Дан Републике пада и Свети Стефан, па предлаже да га славимо на дан Светог Архангела Михајла. У суштини, Изетбеговић никако не може да прихвати догађаје од 9. јануара 1992. године, и то нема никакве везе с православним свецима, али има с тим како он замишља ову земљу. А види је као заједницу супериорних и бахатих и бројчано надмоћних на једној, и понижених, увријеђених, етикетираних и примитивних на другој страни. Коме то није јасно, у великој је заблуди!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
