БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА

Најчеше би одсјео у башти хотела „Требишњица“. Ту би у хладовини багремова уз чашу пића лагано у мислима окретао листове свога календара на протекле дане и године. Пребирао је своја сјећања као да тражи дјетелину са четири листа. Затим би миловао чашу, према којој ј...

Оно што је било на столу и није било по неком мом избору, али овај дјечак који се није одвајао од мене стално ме упозоравао на шпорет и рерну, иако су га непрестано опомињали да не смета, да се склони. Он је, међутим, био упоран. Непрестано ми је шаптао: „Чико, да знаш шт...

Некад је овдје живот протицао у изобиљу и раскоши, испуњен љубавним идилама и драмама уз обилато пражњење новчаника имућних трговаца, чиновника и официра, да би се затим поиграо са судбином двију самохраних жена које се у руинама некадашњег хотела боре за голи опстанак. О...

Гост је на простору Херцеговине увијек био поштован и дочекан. „Наш гост“ је емисија која с уважавањем у госте позива паметаре, који сваког петка у 20 часова, имају шта да кажу и од којих, и уз које учимо како баштинити људску ријеч, која је одувијек мјера људског постојања...

Седамдесетих година прошлог вијека у Билећи је гостовала екипа умјетника, пјевача, глумаца и међу њима дјевојке које су конкурисале за Мис Југославије.   Водитељ програма Милован Илић Минимакс замоли билећког фоторепортера да једну од љепотица коју је фаворизовао фотографише...

Све што је лијепо има крај. Дошли смо и до посљедње приче из серијала Билећке трилогије. Војо Гњато је својим причама исписао историју не само Билеће, већ и многих људи, па и читавих генерација друге половине двадесетог вијека свога краја. Војове приче продукт су чисте љу...

Овом причом завршавам серијал БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА са осјећањем да сам у ових неколико мјесеци захваљујући порталу Слободна Херцеговина успио да у осамдесет прича и исто толико фотографија дочарам једно вријеме из далеке прошлости како је у једном малом херцеговачком...

„Карике на марике, ко набије, тај добије!“„Миш бијели,Срећу дијели“, Преко пута мезаришта била је чувена кафана „Локва“ која је име добила по оближњем вјештачком језерцету у коме се сакупљала вода која је својевремено кориштена за хлађење машина оближњ...

Паралелно с Попарином страном водила је улица према градској пекари и Малом логору.Било је то педесетих година прошлог вијека. Све је рађено ручно. Припрема тијеста, обликовање штруца и печење.   Уочи Божића на Баднњицу ту су се пекле бравље пецивице.које би се служиле...

Збуњена Како вријеме одмиче, све се више осипа моја генерација и сваким даном све нас је мање. То је природан животни ток. Међутим, и оно што је преостало често дјелује збуњујуће. Тако недавно сретох своју вршњакињу и распитујући се за здравље она ми рече: „Све мислим...

Сјећајући се многих доживљаја који су обиљежили моје дјетињство и младост не могу а да не поменем двојицу другова с којима сам проводио те дане јер су за разлику од већине нас њих двојица имали посебних склоности, један према музици, а други према пјевању.   И док су пјевача...

Изгледа да сан може доћи само као чудо, размишљала је мајка, па у њој почиње да се јавља нека слаба жеља, болна и нејасна, да се нешто деси било гдје у овом простору, неки сусрет, ријеч, осмијех, било шта што би дало мало свјетлости, а све у жељи да би њеној дјевојчици могао доћи...