• Најпознатија, уједно и споменичка композиција, Саве Шумановића. Колико је тога важног сликар уписао у овај сремски триптих, шта је све сликом протумачио и заветовао!

Фото: „Берачице“, Галерија Саве Шумановића, Шид, Србија

Јер када се правилно ишчитају „Берачице“ немоћ постаје радост, страдање васкрсење, а расуло победа… Није претерано рећи да је баш ово Шумановићево дело – Шидска блага вест, јеванђеље по Сави!

Почетак Другог светског рата и стварање НДХ-а Саву је затекло у Шиду, живео је са мајком у породичној кући. Границе нове окупације Шид су отргнуле од Србије, а ново безакоње прво забранило ћирилицу и српски језик. Сава је гледао шта се насилнички ради и наставио сликати, и више и брже. Његов уобичајени потпис ћирилицом на завршеном делу сада је постао законски прекршај. Из протеста одлучује да се више неће потписивати јер ако нема ћирилице ни његово се име не да правилно записати. Тада уписује само годину у којој дело завршава. На платнима из окупације остају бројеви – жиг у времену неслободе.

На Велику Госпојину 1942. године у кућу Шумановића долазе тројица усташа са налогом за хапшење. Био је крив што је угледан, богат и образован – Србин. Боје „Берачица“ тек што су се сушиле на штафелају. Завршио их је два дана раније. Са око 120 шидских Срба убијен је после стравичног мучења на православном гробљу у Сремској Митровици.

Шта нам је Сава Шумановић заветовао кроз своје „Берачице“?

То су шидске жене које беру дозрело грожђе у времену зла. Приметно је да нигде нема мушкараца иако је уобичајено да тешке сепете носе и товаре снажне мушке руке, а да их оне нежније пуне берући гроздове. Овде жене и беру и носе.

Где су им мужеви, синови, браћа?!

Они су по затворима, мучилиштима, на вешалима.

Жена која воли наставља живот у окупираном Срему – Савиној персонификацији поробљеног света. Иако су пољски радови тешки шидске жене су једре, стамене, ведре, чак натприродног држања. Уз то, оне су чисте, уредне и утегнуте – чиме уметник наглашава жртвену решеност њиховог духовног и врлинског бића. У њих се кроз уметника слива снага и пркос поробљених мужева, синова, браће. Целог једног народа!

Жртвом освећена жена у Савином делу постаје преносник новог живота, први проточник смисла, васкрсења, победе.

На слици је такође приметно да уз винограде рађа житно поље, иако жито и грожђе не дозревају истовремено. Жито приспева пре грожђа. У овом симболу уметник открива природу у служби коначног противника злу. Природа се побунила, из побуне изменила своје циклусе. Зато сада брже и обилније рађа.

Она жели да нахрани преживеле, да оснажи слободне!

Сава Шумановић потпуно смирено одлази на стрељање, чак окупан и свечано обучен. Мајку је пољубио у руку дубоко уверен да ће живот победити. Видео га је у непокору који се рађао у виноградима Срема! Који се рађао кроз побуњену жену!

ГОРАН ЛУЧИЋ