• Соколи су сматрали да су Карађорђевићи  народна династија. Приликом сваке посете приредили би им дочек. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. Соколско друштво Дубровник поздравило је краљицу корпоративно 29. 4. 1923. у свечаној поворци приликом дана Зрињско-Франкопановог и 6. 5. 1923. у поворци са Ђурђевданског уранка. (1) Соколска жупа Сарајево приредила је 1934. слет на Видовдан, поводом 25-годишњице постојања.

У Извештају је истакнуто : „Почетком јуна као прве започеле су соколске приредбе покрајинског слета у Сарајеву, а са штафетом из Сарајева на Опленац, камо су донели Соколи бакљу захвалности, која је упалила вечну луч над гробом краља Петра I. Захвално Соколство тим актом исказало је вечно поштовање и дубоку захвалност краљу, који се борио пушком у руци за слободу народа. Са кресом и губом из чорковачке планине, гдје је четовао Петар Мркоњић, изазвали су искру која је упалила бакљу и која је пројурила пут у дужини од 355 километара за 17 часова и 35 минута до гроба краља. (2) Зубљом захвалности било је запаљено кандило над гробом краља Петра Првог Ослободиоца. Свечаност у Сарајеву је почела 2. јуна 1934. у 19 часова, када је запаљен пламен на штафети. Први носилац штафете био је Хајрудин Ћурић. Штафету је носило 1.720 чланова сокола. На Опленцу штафету је дочекао пуковник Павловић, заступник краља Александра, а кандило је запалио старешина Соколске жупе Мостар. (3) Соколи Чачка штафету су дочекали 3.јуна 1934. у Овчар Бањи. По један члан друштва био је распоређен на сваком километру пута, а постојала је резерва која је требала да их замени. Организацију су извела соколска друштва из Сарајева, Ужица и Чачка. (4)

Соколи су снимили филм „Ој летни сиви соколе”. На филму је  приказано таборовање новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. Посело у табору посетила је краљица Марија са синовима. (5) Синови краља Александра Петар, Томислав и Андрија били су чланови Савеза Сокола. Престолонаследник Петар био је старешина Савеза Сокола. Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на Милочеру манифестациjама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила jе jеднодневно логоровање у Будви за своjе I и II окружjе. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске jединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак jе био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под своjим соколским заставама. Поворка jе ишла од краљевог дворца до манастира  Прасквице, на дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Мариjа, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреj, принц Александар и инфанткиња од Шпаниjе. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске jединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила jе парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одаваjући поздрав своме старешини, краљу Југославиjе. На балкону краљевског дворца била jе краљица Мариjа заjедно са краљем Петром. Продефиловало jе 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле jе био у четворореду у збиjеним колонама. После дефилеа све су се соколске jединице превезле у Будву, где jе приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангиjа, ракета. (6) На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година до ступања на престо краља Петра 1941.

Краjем jула 1936. Соколско друштво Дубровник приредило jе излет у Будву са бродом „Шипан“ на коме jе било око 560 излетника. Учествовале су и соколске чете из дубровачке околине са своjим барjацима. По доласку у Будву соколи су се сврстали у поворку, коjа jе кренула кроз улице пуне одушевљеног народа до градске општине. Пред општином их jе поздравио председник и старешина друштва зажелевши им добродошлицу. У име дубровачких сокола захвалио се Нико Шутић. Потом jе поворка кренула пред хотел „Могрен“, где их jе поздравио старешина Соколске жупе Цетиње Милошевић. Соколска поворка се разишла. Слободно време провели су или на плажи или у разгледању старина. Сви су били на броду у 16 сати. Кренули су према дворцу Милочер где се налазио на одмору краљ Петар II. Краљевска породица пред дворцем отпоздрављала jе марамицама на спонтани поздрав дубровачких сокола. Музика jе свирала поздрав. После су се вратили у Будву где jе соколска музика одржала концерт пред хотелом „Могрен“. Око 20 сати брод „Шипан“ се отиснуо од обале са коjе jе соколе као и у Дубровнику испратило мноштво света. (7) Соколска друштва у Осијеку (Матица, Доњи град и Ретфала) и Јадранска стража заједнички су прославили рођендан краља Петра 6. септембар 1937. Бројно чланство  соколских друштава у Осијеку окупило се на летњем вежбалишту Матице и одатле под развијеним заставама прошло кроз град у цркву св. Петра и Павла да присуствује Те деуму. После тогачланство, нараштај и деца вратили су се у соколски дом. У пуној соколани Југословенско музичко друштво „Штросмајер” певало је „Соколски поздрав”, а после свечаног уношења соколских застава државну химну. Душан Круљ је отворио свечану седницу, после чега је др. И. Мамузић прочитао посланицу Савеза Сокола „Наш Млади Краљ”, а Грубер прочитао поздрав краљу у име Јадранске страже. Радмила Перић рецитовала је песму Богумила Тонија  „На рођендан Краља Петра II”, а после ње Шимић Шантићеву песму „Стари сејач”. На руском декламовао је Владимир Захаровски „Поздрав Краљу Петру на дан рођења”. Када је прихваћен и телеграфски поздрав упућен Савезу Сокола као честитка осјечких сокола и Јадранске страже онда је друштво „Штросмајер” певало  соколску химну „Хеј Словени”. (8)

„Братство” гласник Соколске жупе Осијек пренео је из београдске „Јавности” бр. 37 од 11 септембра 1937. чланак  „Краљев рођендан и соколи”. Редакција је истакла да упркос нападима на соколе у Словенији доноси чланак поводом прославе рођендана краља Петра II  6 септембра : „ … у тој прослави су узели учешћа сви слојеви и редови народа. Али је несумњиво да су Соколи, након војске, били у њој на првом месту; једнако у хрватским као и у српским крајевима, а нарочито у словеначким. Тако су на пр. на Бледу, код службе божије, којој су присуствовали Краљ и Краљица Мајка, Соколи правили шпалир, кроз који су Њихова Величанства прошла, а мале Соколице су их посипале цвећем. У бакљади на бледском језеру, Соколи су узели најбројнијег учешћа и имали место одмах на челу поворке. У самој Љубљани, сем званичног благодарења пре подне, приредили су Соколи величанствену академију, а на вечер импозантну бакљаду, којој су се придружиле хиљаде народа, клицајући Краљу, Југославији, нар. јединству, соколству итд. Била је то манифестација, која је представљала врхунац свечаности 6 септембра у Словенији. Али нема ниједног, мало већег места у Словенији, у коме словеначки Соколи нису приредили исто такве манифестације, којима се придружило и остало грађанство. Тако су на пр. биле величанствене академије и поворке у Марибору, Цељу, Јесеницама итд., које су све организовали искључиво Соколи, уз суделовање осталих југословенских националних друштава. О свему томе су објављени опширни извештаји у словеначким и београдским новинама, као што и приличи свечаном карактеру дана и улози Соколства. Једино, ако погледате клерикални „Словенец”, — лист који није без извесне меродавности и одговорности, — моћи ћете из њега закључити да се је свечаност у Љубљани ограничила  искључиво на званично благодарење у цркви, а ни у Бледу ни у другим местима нема нигде ни најмањег спомена о Соколу ни о његовим јавним манифестацијама, јединим тога дана у Словеначкој, које су бар тога дана имале највиши патриотски циљ и намену ..”. (9)

  Краљица Мариjа jе заjедно са своjом сестром румунском принцезом Јелисаветом боравила на Корчули 10 jуна 1938. Краљица jе прегледала све социjалне и култрурне установе у месту и примила њихове представнике. Соколи са острва, друштва Корчула, Блато, Велалука и Жрново као и чете Рачишће, Пупнат, Смоквица и Чара сачекали су и поздравили краљицу Мариjу. Затим су на приредби одржали шпалир. Било jе 488 сокола са музиком друштва Корчула. Увече jе у почаст краљици Соколско друштво Корчула приредило витешку игру „Морешка”. Краљица jе са живим интересом пратила сваки детаљ игре. После приредби „Морешке” краљица Мариjа jе позвала к себи оба краља, краљицу и старешину Соколског друштва Корчула и изjавила да jе сретна што jе могла да види ову старинску игру. Грађанство jе приступило у великом броjу одушевљено поздрављаjући краљицу Мариjу. (10) Редакција  „Соколског гласника“ говорећи о краљици Марији истакла је : „Краљица прати и рад нашега соколства према којему је, поред осталога, показала Своју љубав и поклањањем заставе нашим чланицама.” (11) Соколско друштво Винковци приредило је за рођендан краљице Марије 9. јануара 1940,  у свом дому, свечано посело. Др. Паја Шумановац одржао је говор, у коме је изнео све врлине краљице, као жене и мајке, са особитим обзиром на васпитање краља Петра II, соколског старешине. Богданка Седлан рецитовала је песму од Стјепана Роце : „Краљици Мајци“, а Бранко Д. Филиповић, dipl phil и драмски тенор из Београда, певао је неколико оперских арија. Арије су имале успех код публике па их је морао поновити. Мушка и женска деца су вежбала просте вежбе. Програм је закључен химном „Ој Словени”, коју је свирала друштвена фанфара. Дворана је била пуна, а после програма настављено је са  плесом. Плес је отворен краљевим колом. (12)  Соколски музичари су  сем на соколским учествовали и у другим манифестацијама.  Тамбураш Пере Тумбас Хајо био је диригент, свирач и организатор културно-уметничких активности у Соколском друштву Суботица. Учествовао је на соколским слетовима и наступима у Сарајеву, Дубровнику, Љубљани, Загребу и другим градовима. Пере Тумбас Хајо учествовао је  заједно са соколима на Свесловенском соколском слету у Прагу 1938. и Софији. Са својим тамбурашима наступао је на Радио Прагу. Свирао је у соколском друштву до окупације 1941. Учествовао је са својим тамбурашима на „Буњевачким данима” у Београду. Буњевци и Буњевке су у организацији Маре Ђорђевић-Малагурски организовали излете у Београд. По сећањима Јосе Стантића београдске госпође дочекивале су их на београдској станици, распоређивале на коначишта, а београђани превозили својим аутомобилима, ако су коначишта била удаљена. За оне за које није било смештаја у центру града, смештани су као гости у отмене београдске породице. Буњевце је примала краљица Марија у аудијенцију. „Буњевачки дани” трајали су 3 до 5 дана. Најважнији догађај био је дворски бал, који је приређивала краљица Марија. Бал је почињао Великим буњевачким колом, уз пратњу Хајиног тамбурашког оркестра. Свирана су многа буњевачка и српска кола. (13) Петрова Петољетка требала је да буде завршена II свесоколским слетом 1941. у Београду. Слетска година је почињала 6 септембра 1940. Из Београда полазиле су штафете које су носиле позив на слет у сва седишта жупа. По свим соколским јединицама у земљи прослављао се Дан уједињења (1 децембар) на нарочито свечан начин. У јануару 1941. требало је да се одржи соколски музички фестивал. Фебруара 1941. требало је да се одрже смучарске утакмице и утакмице у клизању. Јуна 1941. планиран је слет у Београду. Завршетак слетске године требао је да буде 6 септембра 1941. (14)

Соколи су сматрали да су Карађорђевићи  народна династија. Приком посета краљице Марије соколска друштва учествовала су у дочеку. Соколи су обележавали  рођендан свог старешине, краља Петра. Жупе и друштва приређивали су манифестације свом старешини краљу Петру у Милочеру. Краљица Марија снимљена је заједно са децом у соколском документарном филму „Ој летни сиви соколе”. Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на Милочеру манифестациjама сокола. Савез Сокола одлучио је да по краљу Петру назове своју петолетку.

У Београду у Белом двору отворена је изложба „Краљевска породица и Соколи”. Изложба је отворена од 31 марта 2017. до 14 априла 2017.  Поставка изложбе  је припремљена у организацији двора и Савеза Српских Сокола. У оквиру изложбе посетиоци ће имати прилику да виде соколске заставе, униформе, штафете, значке, разгледнице, фотографије, бројне важне историјске документе, као и предмете и сведочанства  која  говоре о  вези краљевске породице и Сокола.

                                                                                                 Саша Недељковић

 члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60;aa

2. „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. XLVII;

3. Милош Тимотијевић, „Соколи Чачка 1910-1941.” , Чачак, 2006, стр. 47;

4. Милош Тимотијевић, „Соколи Чачка 1910-1941.” , Чачак, 2006, стр. 144;

5. „Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр.4, стр.84;

6. К.Г., „Соколско славље у Милочеру”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1;

7. „Дубровачки Соколи поздрављаjу свога Краља“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3;

8. Др. И.М, „Прослава Краљевог рођендана у осјечком Соколству”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1937, бр. 7, стр. 75, 76;

9. „Краљев рођендан и соколи”,  „Братство”, Осијек, 15 септембра 1937, бр. 7, стр. 93, 94;

10. „Соколско друштво Корчула “,„Соколски гласник“, Београд, 6 августа 1938, бр. 30, стр. 10;

11. „Рођендан Њ. В. Краљице Марије”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 2;

12. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 2;

13. Мијо Мандић, inž. arh, „Пере Тумбас Хајо (1891 – 19067)”, „Рич Буњевачке Матице”, Суботица, април-мај 2011, бр. 55-56, стр. 4; Невенка Башић Палковић, „Велики уметник тамбурице Пере Тумбас Хајо“, „Буњевачке новине“, Суботица, 28. децембар 2001, број. 5-12, стр.8;   Звонко Стантић,  „Свирци Ђурђина и Павловца”,  „Буњевачке новине“, Суботица, фебруар 2016, бр. 128, стр. 25, 26;

14. „Програм II свесоколског слета 1941 год. у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 70;