У Центру за културу „Влада Дивљан“ у Београду 20. маја 20213. године, у присуству поклоника не само публицистичког рада др Васе Предојевића, пензинонисаног пуковника пјешадије ЈНА одржана је промоција његових посљедњих књига „Предојевић Главица, село на Грмеч гори“ и „Сеја“.
Јован Н. Бундало, Јованка Каличанин Матић и др Васо Преојевић
Овај културни догађај у средишњој установи културе београдске Градске општине Палилула уприличен је захваљујући разумијевању програмског директора Анђелка Живковића и агилним организаторима Момиру Мрмку и Бранку Колшеку. Нажалост, упркос најавама у медијима и друштвеним мрежама, одзив публике био је више него скроман. Штета, јер је пропуштена изузетна прилика да се шира јавност упозна са ликом, самопријегорним и посвећеним радом и дјелима аутора – др Васе Предојевића, виталног аниматора и организатора са прегршт идеја и планова, иако је добрано закорачио у девето десетљеће животног пута. За прокоцканим не треба трошити ријечи, ни енергије…Можда ће редови који слиједе дјелимичнмо надокнадити пропуштену прилику.
О књигама су врло надахнуто говорили пјесникиња Јованка Каличанин Матић, пјесник Јован Н. Бундало, као и сам аутор.
Први, временски краћи дио промоције је, по изричитој жељи аутора, издвојен за монографију о родном селу и завичају „Предојевић Главица, село на Грмеч гори“. У публикацији је, ријечју и сликом – фотографијом, више него успјешно, за будућа покољења Подгрмечлија, сачувао од заборава оно „што нам, што ми нико, баш нико, не може отети оно што волим, што истински волимо!“
Обимом невелика, али садржајно веома значајна књига свједочи о великом труду и прегнућу уложеном на прикупљању (и провјери) објављених података, докумената и фотографија.
Све то ће, без икакве дилеме, занавијек свједочити о његовом Подгремечу – насељавању које датира негдје од половине 16. вијека, тешком и мукотрпном животу и борби за опстанак, учешћу у небројеним ратним сукобима, који нису мимоилазили његов данас опустјели и девастирани завичај. Посебну вриједност књизи дају породична стабла свих братстава из свих заселака Предојевић Главице. За Главичане и њихове потомке то представља непроцјењиво богатство, будући је аутор, у највећем броју, дошао до података о родоначелнику, првом етнику појединог братства који је, најчешће из Лике, стигао у село, заватрио ватриште и пратио његове породице до трагичних и погубних дана егзодуса 1995. године.
Више времена, с правим разлогом, посвећен је представљању књиге „Сеја“, која је објављена почетком ове године, у издању Културног друштва „Михајло Пупин“ из Љубљане, као и „Предојевић Главица…“ 2921. године. Кроз забиљежено казивање своје млађе, од двије, сестре Смиље – Сеје аутор је читаоцима пренио причу у свом изворном, завичајном језичком стилу, не одузимајући ништа од његове оригиналности и љепоте, истиче у предговору Јована Каличанин Матић.
– Књига „Сеја“, чија је душа Смиљино сећање на животне недаће, њен млађи брат Васо, на најлепши могући начин је забележио и страдања народа Подгрмеча у Великом (Првом светском), Другом свјетском и овом последњем верско-грађанском рату од 1992-95. године остављајући читаоца немим пред силином злочина, пред трпљењем незаслужених мука по разним мучилиштима, збеговима и каснијем присилном расејању поштених и невиних преживелих душа и незамисливо јакој пожртвовности жена подгрмечког краја да по сваку цену сачувају потомство, родбину и пријатеље у животу, те тако наставе у својим огњиштима започети у што већем броју.
БИЉЕШКА О ПИСЦУ
Васо Предојевић, девето је дијете Стане дјевојачко Мутић и Стојана, рођен 15. марта 1939. године у Предојевић Главици, срезу Сански Мост, Врбаској бановини Краљевине Југославије, данас Унско-санском кантону ФБиХ.
Основношколско образовање је стекао у Ваљеву, Лесковцу (Србија) и Лушци Паланци, да би потом школовање наставио у Пјешадијској подофицирској школи (4. класа, Билећа и Сарајево), Војној академији Копнене војске ЈНА (17. класа, Београд) и Високој војно-политичкој школи ЈНА (ванредно, 2. класа, Београд). Послиједипломске студије је завршио, уз рад, на Факултету за социологију, политичке науке и новинарство Универзитета у Љубљањи (Универза в Љубљани, до 1990. Универзва Едварда Кардеља в Љубљани) основаног 1919. у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, 1978. године. На Љубљанском универзитету је стекао и академско звање доктора политичких наука 1985. године одбранивши дисертацију „Политичка култура у оружаним снагама“.
У ЈНА, војсци некадашње СФР Југославије, обављао је, на нивоу пука, бригаде, дивизије, корпуса и војне области, бројне командне, партијске и политичке дужности. Пензионисан је на Илиндан 1991. године, на властити захтјев, у чину пуковника пјешадије и дужности помоћника команданмта Пете војне области за морално васпитање и правне послове (у Загребу). Живи са породицом – супругом, кћерком, сином, зетом, снахом, унуцима и праунуком у Љубљани.
Прву књигу „У процјепу – дневнички записи о разбијању Партије, Армије и Државе“ објавио је 1997. године (Дан граф, Београд). Књига је, као друго допуњено издање преведена на словеначки 1999 – „В прецепу…“ (Ревија Борец, Љубљана). Слиједиле су књиге: „Вријеме суноврата“ (Слово, Бања Лука, 2002), „Путевима Подгрмеча“ (Униграф, Љубљана, 2004), „Подгрмечки одјеци“ (пјесме, Студио Град, Шкофја Лока, 2005), „Злочин без казни“ (Студио Град, Шкофја Лока, 2007),“Искораци“ (Студио Град, Шкофја Лока, 2009), „Братство и завичај у бесједи и пјесми“ (Студио Град, Шкофја Лока, 2014), „Понор зла“ (Студио Град, Шкофја Лока, 1015), „Подгрмечки споменар“ (Студио Град, Шкофја Лока, 2017) и „Сањар на путу наде“ (КД „Мијајло Пупин“, Љубљана, 2019).
Поред публицистичког и књижевног рада Васо Предојевић се посебно ангажовао у истраживачком раду братства Предојевића и завичајног Подгрмеча. Своју активност усмјерио је, по завршетку ратних збивања 1995. године, на истраживање страдања српског народа и братства Предојевића у историјском континуитету од 1876. до августа 1995. године и хрватске злочиначке акције „Олуја“. Јавности је недовољно познато да се лично ангажовао на очувању и заштити историјских споменика у завичају – 2012. године, са суродницима из расејења, је уредио и заштитио од даљег пропадања православно гробље „Крстови“ из 1876. године на Предојевић пољу!
Са једнаким жаром, иако је добрано закорачио у девето десетљеће животног пута, дјелује и на културном пољу. Организовао је Прве Подгрмечке књижевне сусрете 2018. године у Лушци Паланци анимирајући пјеснике и књижевнике рођене у Подгрмечу, био је уредник „Свески“, часописа Српског културног клуба из Љубљане, основао је Библиотеку подгрмечких писаца са више од хиљаду наслова у Лушци Паланци, а своју интелектуалну и библиотечку својину, са више од 370 библиотечких наслова, у виду Легата завјештао је Народној библиотеци „Ћирило и Методије“ у Приједору.
Сејино казивање аутор је обогатио и употпунио навођењем бројних података и чињеница за које ће многи чути по први пут. Штавише, и оне дуго тајене догађаје и жртве у његовом завичају.
– У књизи је на један посебан начин, начин незабележен у досадашњој литератури, исказано дубоко поштовање жени подгрмечког краја. Њена част, мука и пожртвовност уздигнута је до неслућених висина на радост свих који познају аутора, његових рођака, пријатеља, сарадника из радног века, пријатеља, кумова, супруга, оца, деде… – нагласила је Јована Каличанин Матић.
ПРОМОЦИЈА У ПРИЈЕДОРУ
У Приједору је 30. јуна ове године одржана још једна промоција Предојећевих књига. Промоцију је организовала Народна библиотека „Ћирило и Методије“, а у склопу вечери посвећене Грмечлијама. Поред Предојевића, Јованке Каличанин Матић и Јована Н. Бундала, у програму су учествовали и чланови Етно друштва „Српски соколови Козаре“ – Уније – Приједор.
Рецензент ове књиге Јован Н. Бундало, пјесник рођен у Мајкић Јапри код Санског Моста, ширем завичају аутора, објавио је неколико збирки пјесама, а данас живи и ствара у Београду.
– Исповијед своје сестре, коју је прибиљежио и у књизи „Сеја“ објелоданио наш Подгрмечлија Васо Предојевић, својеврсни је омаж и признање свим подгмечким сејама и херојинама које су кроз године ратова давале себе за општу ствар. Трпјеле су оне студени тешких зима – ради части, ишле у задруге – ради морања, двориле и поштовале, и све чиниле без суза и јецаја. Кроз причу о мајци Сеја прича о свакој подгрмечкој удовици, која је жртвовала своју младост у замјену за добар глас. Нису се преудавале, спутавале су захтјеве тијела, ради части, поноса, дјеце и угледа куће! Предојевићеву књигу,са пуно наде топло препоручујем широј читалачкој публици, а посебно Подгрмечлијама и Крајишницима који потичу или су им коријени у овом сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине, вољом других, подијељеном између Републике Српске и Федерације БиХ – поручио је Бундало.
На крају овог извјештаја ваља напоменути да је све до сада објављене књиге, па и ове коју су представљене у „Влади Дивљану“, у цјелости финансирао сам аутор, како техничку обраду и припрему за штампање тако и њихов пласман.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Pingback: ПОКЛОН БРАТСТВУ И ЗАВИЧАЈУ: Промоција књига др Васе Предојевића