• У Новом Саду је 13.. фебруара 2022. године одржан 3. Сајам завичаја под покровитељством Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Манифестација је окупила више од 100 излагача из Републике Србије, Словеније, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Румуније, Сјеверне Македоније, Црне Горе и Мађарске.

Сајам завичаја симболизује заједништво, саборност и солидарност нашег народа и доприноси очувању и неговању богате културне баштине српског народа, промоцији традиције, обичаја и језика истакао је домаћин овог скупа Душко Ћутило, директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу.

–  Захваљујем се излагачима на великом труду, ангажовању и љубави коју показују према својим коренима, али истовремено и према својим потомцима, јер чувајући оно што имамо, пружамо могућност да и будући нараштаји наставе тамо гдје смо ми стали. Ово је прилика да се боље упознамо и унаприједимо сарадњу, градимо мостове који ће нас спајати и створити нераскидиве везе – истакао је Ћутило.

Он је као домаћин овог скупа свим излагачима уручио захвалнице.

У име Града Новог Сада присутне је поздравио помоћник градоначелника Александар Петровић.

– Град Нови Сад је поносан на мултикултурални и мултиентички дух, који се и данас исказује кроз топлу добродошлицу, не само према нашој прекодринској браћи, већ и према свим Србима у региону. Радујемо се што ће разни крајеви имати прилику да покажу своје туристичке потенцијале, јер су управо туризам, привреда и култура, као тема овогодишњег сајма, сегменти који повезују као мостови како људе, тако и градове и државе.

Александар Софић, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу обративши се присутнима, указао је на значај манифестације и осврнуо се на подршку и сарадњу ресорног секретаријата која је упућена Фонду.

– Један од основних циљева ове манифестације је јачање и очување традиције српског народа и јачање и оснаживање српског јединства. Са задовољством могу да примјетим да Сајам завичаја из године у годину расте и да нам ова сала Новосадског сајма постаје мала. Наш секретаријат ће због великог интересовања настојати да у наредним годинама увећањем буџета још више подржи Фонд и да ову једнодневну манифестацију претворимо у вишедневну – рекао је Софић.

У склопу сајма приређен је и богат културно-уметнички програм на којем је концерт одржала Снежана Ђуришић, наступали су и Српски православни појци, Бојана и Никола Пековић, као и изворна група Звуци са камена.

До завршетка вечери учешће у програму имали су још Војковићи, СКУД Просвјета Вуковар, хармоникаш Растко Гергев из Културно-медијског центра Српски венац из Будимпеште, мушка пјевачка група Ћиро Личка Калдрма Дрвар, гуслар Максим Војводић, КУД Мира Лукач Дрвар, Етно ансамбл Успомене Дрвар, КУД Гаврило Принцип Босанско Грахово, МПГ Звуци с камена Нови Сад, КУД Вук Караџић Чонопља, Удружење Далмација Суботица заједно са СКУД Извор Станишић, ЖПГ Огањ, МПГ змијањци Бачки Јарак, Удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније Београд, Удружење Крушево Брдо Ђурђево, Сана Стара Пазова, Удружење Срба из Херцеговине у Србији, гуслар Витомир Вулин из Удружења Мостови на Дрини, Удружење Славонија у срцу, КУД Марија Бурсаћ Банатско Велико Село, Јањски бећари, Крајишници с Фрушке горе и КУД Марко Орешковић Бачки Грачац.

Дрвар

Општина Дрвар је редован учесник сајма завичаја, а и ове године на њиховом штанду који је био украшен раскошним уначким ношњама, највише су се тражили надалеко познати производи од дрењина.

Представљајући стање у Дрвару начелница општине Душица Рунић је нагласила да је и даље незапосленост највећи проблем.

– Према попису у Дрвару живи 7.000 становника. У реалности је тај број око 4.500 људи од којих је 1.000 незапослених. Зато је отварање погона Јумко у коме је посао нашло сто жена из Дрвара, најзначајнија ствар која се десила у 21. вијеку. Захваљујући ангажовању предсједника Вучића, Дрвар је добио на значају, посебно отварањем конзулата Републике Србије 2019. године. Међутим и даље велики број српских повратника нема посла и у потрази за егзистенцијом многи одлазе у друге средине. Поред 90% српског становништва, у Дрвару живе и припадници хрватског народа који су се током рата доселили из средње Босне и захваљујући кантоналним властима запошљавају се у јавним предузећима – каже Рунићева и истиче да је апсурдно да је Дрвар у старој Југославији имало шест индустријски развијених фирми, а данас нема индустријску зону.

– Постојећа зона је давно приватизована, па иако је више пута тражена ревизија, до сада то није остварено. Зато смо принуђени да се прилагођавамо новонасталој ситуацији и мијењамо урбанистичке планове не би ли створили услове за запошљавање суграђана – прича Рунићева и истиче да Дрвар није  интересантан вишим нивоима власти. 

– Први процес повратка у БиХ је започео управо у Дрвару, али није било значајних инфраструктурних пројеката.  Што се тиче односа са кантоном добијамо оно што нам по закону припада. У последње двије године смо стабилизовали буџет Општине и измирили сва претходна дуговања. То нам даје могућност да учествујемо у јавним позивима које министарства и кантонална и федерална расписују за различите области, за различите инфраструктурне пројекте – каже Рунићева и додаје да је неопходно да се уради реконструкција вододоводне мреже за шта је потребно више од 2 милиона марака.

– Кантонално Министарство водопривреде и пољопривреде из средстава водне накнаде претходних година ништа нису улагали у Дрвар, иако је законска обавеза да средства која порески обвезници плаћају по основу водне накнаде врате у Општине. Међутим, та  средства нисмо могли повлачити зато што нисмо имали измирена пореска дуговања. Илустрације ради, процијењена вриједност прве фазе пројекта обнове водоводне мреже износи 250.000 марака, а од кантона смо добили 42.000 КМ, што је мање од петине – објашњава начелница Дрвара.

Она додаје да је Дрвар и данас магнет због свог историјског и антифашистичког значаја.

– Традиционално обиљежавамо 25. мај дан десанта на Дрвар када нас посјете многобројни чланови антифашистичких удружења са подручја бивше Југославије. Свечано смо обиљежили и Дан општине 27. јула када се навршило 80. година од подизања устанка у Дрвару – каже Рунићева и као једну од значајнијих манифестација међународног карактера наводи моторијаду која се одржава средином јула.

– Већ десетак година одржава се и такмичење у стритболу. Октобар је резервисан за дане дрварске дрењине, у августу су традиционалне фолклорне манифестације. У истом мјесецу у сарадњи са општином Гламоч и Босански Петровац организоваћемо друго првенство у параглајдингу. Љубитељи овог авантуристичког спорта Дрвар су оцјенили као једну од најбољих свјетских дестинација и штета је да то не искористимо – каже Рунићева и истиче да је посебно поносна на кошаркаше и џудисте и џудисткиње који су прави колекционари медаља.

Босанско Грахово

И Босанско Грахово се представило са бројним ђаконијама: од сира до медоваче.  Начелник општине Урош Ђуран нам је испричао да се јако тешко живи у овој средини што свједочи јако слаба насељеност. Наиме, на 780 километара квадратних живи мање од 1.500 српских повратника.

– Основну школу у Грахову похађа 76 ученика. За разлику од Гламоча и Б. Петровца, они могу да уче српски језик. Имамо двадесетак средњошколаца који наставу похађају у Дрвару. Након завршене средње школе многи одлазе или у Бањалуку или у Србију са амбицијом да у тим срединама и остану. Наше становништво углавном чине људи старије животне доби. Ја сам рођен 1963. године у Грахову које је тада имало породилиште, нажалост, сада имамо само амбуланту.  Била је пракса да у њу дође доктор из Дрвара једном седмично на два сата и прегледа оне који се јаве.  Сада га није било мјесец дана. Ако је неком потребна анализа крви резултати стижу тек за неколико дана. У пракси, ако неког нешто заболи у Грахову мора отићи у дом здравља Дрвар, па ако се испостави да је ствар озбиљна слиједи пут до болнице у Ливну, до које треба прећи и више од 100 километара. То много кошта наше људе – описује сурову реалност Ћуран и додаје да је политика и српска неслога додатна мука.

– На нивоу кантона имамо министра здравља и социјалне помоћи из редова српског народа који је донио одлуку да се од 1. марта укине социјална помоћ за кориснике из Босанског Грахова. Ја заиста желим да се поштује закон, али постављени су услови које Босанско Грахово не може да испуни. Према одлуци кантоналног министра Момчила Бајића требало је да урадимо ревизију, оснујемо Центар за социјални рад и запослимо два високобразована стручњака, социјалног радника и правника. Ми за то немамо капацитета и то наш министар добро зна. Све то иде преко леђа народа који и са том помоћи тешко живи, а ова ситуације ће се одразити на 40 корисника социјалне помоћи из Грахова, 150 из Гламоча и 200 из Дрвара – прича Ђуран и додаје да од три министра који сједе у кантоналној влади, повратници немају корист.

– Те министре бира кантонална скупштина која увијек нађе неке послушнике у редовима српског народа – прича Ђуран.

Објашњава потом и ситуацију око музеја Гаврила Принципа.

– Кућа Гаврила Принципа била је порушена, запаљена,  да би 2014. године уз помоћ Владе АП Војводина и Града Новог Сада, као и помоћи наше дијаспоре била обновљена. Од тада је општина власник куће Гаврила Принципа. Не знам шта се све тамо дешавало до 2021. године, али када сам обишао кућу видио сам да у њој нема струје. Да будем искрен није ми се допао нетранаспарентан начин руковођења Миле Принципа, који је до тада водио кућу.  Ставили смо све под кључ и прикључили струју. Потребно је доста новца да се дом изнутра среди. План је да у оквиру општине направимо Туристичку заједницу која би између осталога управљала и кућом Гаврила Принципа – каже Ђуран који је потом бираним ријечима причао о земљацима из Србије.

– Удружење Граховљака у Србији се труди да нам изађе у сусрет кад год нешто затражимо. Сваке године нашој дјеци обезбиједе новогодишње пакетиће. Било би лијепо кад би се неки од привредника осмјелио да уложи у завичај, а наш крај који је некад надалеко био  познат по дрвној индустрији има добре услове за пољопривреду, сточарство, туризам, шумарство и узгој љековитог биља. Општина ће помоћи да дођу до локације и добију све потребне дозволе за рад у најкраћем могућем року. Иронија је да у општини српских повратника, захваљујући кантоналним властима, најзапосленији су Хрвати који на посао долазе из Книна. На то не можемо много утицати, али морамо промјенити климу и задобити повјерење наших пословних људи – каже Ђуран и додаје да се српски повратници једино уздају у помоћ Србије.  

– Захваљујући предсједнику Вучићу обновљена је основна школа у Грахову и завршена прва фаза обнове спомен дома Гаврило Принцип. Међутим, горући проблем је водовод који је изграђен прије више од пола вијека и који је у фази распада – каже Ђуран који је за крај овог разговора позвао све расељене земљаке да прате процес регистрације некретнина.

– У овој години очекује се да ће бити расписан јавни позив за неке од катастарских општина (Црни Луг)  са територије општине Босанско Грахово. Поред тога било би добро да тамо гдје то није учињено се спроведу оставински поступци како би се наши људи приликом регистрације некретнина суочили са што мање проблема – поручио је Ђуран. 

Културно историјски центар Гаврило Принцип – Нови Бановци

Тик поред штанда Босанског Грахова био је смјештен и штанд Културно историјског  центра Гаврило Принцип – Нови Бановци који предводи Гаврило  Миле Принцип, који је донедавно водио кућу Гаврила Принципа у Обљају.

– Сајам завичаја није мјесто на коме би требали да се међусобно оптужујемо, али чињеница је да од када ја не водим музеј Гаврила Принципа он је закључан, празан  и не служи ничему – каже Миле док пажљиво распакује донедавно најдрагоцјенији музејски експонат – филџан са српском тробојком који је, према његовим ријечима, српски слободар Гаврило Принцип поклонио мајци Нани, а она га чувала као реликвију и сјећање на сина јунака.

На штанду се, поред мајица и сувенира са ликом Гаврила Принципа, могла видјети и најновија збирка поезије „Кожун и друге пјесме“ аутора Гаврила Миле Принципа.

Заједничко веће општина Вуковар

На сајму су свој рад презентовали председници Заједничког већа општина Вуковар на челу са председником Дејаном Дракулићем.

Заједничко веће општина је једна од најважнијих мањинских институција српске заједнице у Републици Хрватској, настала на маргинама Дејтонског процеса, потписивањем Ердутског споразума којим је предвиђено оснивање ЗВО.

Накнадно је Влада Републике Хрватске Писмом намера о мирној реинтеграцији потврдила оснивање ЗВО и Српског народног већа и касније својом одлуком основала ЗВО, уредила организацију, структуру, финансирање и све остало. У саставу ЗВО су општине на подручју бивше источне Славоније, Барање и западног Срема.

– Водимо рачуна о образовној, културној аутономији, очувању идентитета, културе и вере српског народа на подручју Вуковарско-сремске и Осијечко-барањске жупаније. У саставу наше скупштине су градски и општински већници који су легитимно изабрани на локалним изборима и то је једино удружење грађана које у саставу своје скупштине има директно прописане чланове. Само лица која су изабрана директно на локалним изборима могу бити чланови скупштине. Исто тако, два дожупана Вуковарско-сремске и Осијечко-барањске жупаније су аутоматски потпредседници ЗВО –  истакао је председник ЗВО Дејан Дракулић.

У оквиру ЗВО постоји пет одбора: одбор за привреду, за људска права, за медије и веру у склопу којег постоје лист Извор, Портал Срби ХР и тв продукција, затим одбор за образовање, као и одбор за културу и спорт. Све што се тиче права српске заједнице је у фокусу интересовања ЗВО. Такође, представници ове организације усаглашавају интересе и координирају са општинама које чине суштину ЗВО. Представници ЗВО раде на очувању заједнице и српског народа у Републици Хрватској и у томе имају подршку и помоћ матичне државе:

– Република Србија је помогла да се очувају наше институције и та се помоћ наставила и сада, сада имамо пројекат уређења обнове Српског дома, који је једна од најстаријих грађевина у Вуковару. Такође, гради се крст за српске жртве рата с обзиром да припадници српске заједнице немају место где могу да се присете страдалих у рату –  истакао је председник ЗВО Дејан Дракулић.
Заједничко веће општина Вуковар сарађује са Српском Православном Црквом. Влада Републике Хрватске из буџета издваја средства за српску заједницу захваљујући заступницима Самосталне демократске српске странке.

 

Завичајно удружење Јањана

Јањани су и на овом Сајму завичаја презентовали богатство свог завичаја, трпезу богату традиционалним јелима, предметима и алатима без који су били неизоставни део живота у завичају.

Јањани су поносни на саборе које организују од којих је по посећености и обичајима који се том приликом чувају од заборава најпознатији Јањски вишебој. Свој завичај је детаљно и свеобухватно приказао професор – емеритус Момчило Сакан, у својој књизи ‹›Мој завичај››. Момчило Сакан је рођен у селу Ђукићи у општини Шипово.

Општина Језеро – понос Републике Српске

Представници и становници Општине Језеро у Републици Српској су веома поносни на свој крај. То је општина која обилује природним лепотама и ресурсима природе која је на овом простору била издашна и показала своје потенцијале. Кроз општину Језеро пролази река Плива која је једна од најчистијих река у Европи и најпиткијих извора река. До рата Језеро је била места заједница Општине Јајце, а Дејтонским мировним споразумом је основана као општина. Начелница Општине Језеро Снежана Ружичић, када је 2016. године дошла на место најодговорнијег лица те општине затекла је веома тешко стање, али је постојала велика жеља и рад да направи помак у овој малој заједници. Једна од ретких жена на месту начелнице општина у Републици Српској, Снежана Ружичић се са сталног посла из Бања Луке пословно вратила у своје место.

– Желела сам да дам допринос свом месту и да све контакте које сам стекла у владином и невладином сектору у којима сам радила упакујем и донесем у Језеро. Дошло је до реализације многих пројеката у Републици Српској. На моју радост је у Општини Језеро изграђена школска спортска сала коју смо назвали ‹›Србија›› јер је то био једини начин да се захвалимо нашој матици која је финансирала градњу. Такође, сад смо од Србије добили помоћ за изградњу вртића. Много инфраструктурних пројаката о којима се у последњих 50 година само причало сада су реализовани. Од градње моста на реци Пливи, до изградње асфалтних путева. Потрудили смо се да омогућимо деци, омладини и свим становницима да осете и доживе више културних догађаја. Преко спонзора смо обезбедили услове да се гледају представе београдског позоришта. Трудили смо се да све оживимо и да се укључимо у многе пројектне сфере културе и традиције – истакла је Снежана Ружичић.

Општина Језеро је мултиетничка општина са 30 посто Бошњака и они живе живот заједно. Начелницу посебно радује то што се одлуке скупштине за све што је за добробит општине и становника, без обзира на учешће партија које партиципирају у власти, једногласно доносе.

– Наше разлике треба да буду наше богатство, јер културе свих народа и народности који живе на том простору треба да буду нешто што треба да се негује – нагласила је Ружичић.

Оно што Општину Језеро истиче у односу на остале општине у Републици Српској је податак да је кратер на Марсу добио назив по Општини Језеро и занимљиво је то што је од 80 тачака на Марсу тачка Језеро изабрана за слање ровера на Марс од стране НАСА. Такође, Општина Језеро је прва општина у свету која у решењу симбола општине има решење Марса.

Општина Језеро се 2019. године братимила са Општином Звечан са Косова и Метохије, са циљем очувања традиције, православља и његовањем блиских односастановника Републике Српске и Косова и Метохије. Такође, Општина Језеро се недавно братимила и са Новом Црњом у Републици Србији и план је да се та сарадња крунише заједничким пројектом ‹›Ваша кућа код нас и наша код вас››. Наиме, у плану је изградња једне банатске куће у Језеру и једне крајишке куће у Новој Црњи са смештајним капацитетом. У те куће ће моћи бесплатно да бораве сви који буду желели. Идеју је иницирала чињеница према којој у Новој Црњи живи велики проценат становника из Мркоњић Града, Медне, неких села у окружењу Шипова, Језера и Мркоњића.

– Политичке идеје се спроводе политички кроз одређене пројекте, али народ мора да живи те идеје, односно ми као људи који носимо неку причу треба да живимо не само колико траје мандат, него да то преносимо на своју децу-  истакла је Ружичић.

Град Требиње

Град Требиње је на 3. Сајму завичаја представио туристичку понуду града и бренд који је настао 2017. године под називом Херцеговачка кућа›, која окупља локалне пољопривредне произвођаче који производе аутохтоне, традиционалне производе.

– Ми смо кроз тај новоформирани бренд окупили 130 произвођача који снабдевају продајне објекте у Требињу, Бања Луци и Источном Сарајеву, а у плану је да се овог лета отвори први продајни објекат у Београду. Презадовољни смо како тај концепт послује и на свим манифестацијама производи су изузетно тражени и радо се препоручују – истакао је заменик градоначелника Требиња Дражен Бошковић.

Град Требиње је познат као град сунца, платана, Јована Дучића, чистог ваздуха и бистре ријеке Требишњице.

– Требиње нуди све што туристи желе да виде и осјете. На манифестацијама које посјећујемо промовишемо вриједности које нас издвајају у односу на друге дестинације. Требиње је веома атрактивно и биљежимо више од 100.000 регистрованих ноћења у току године. Такође, у Требињу се много ради на инфраструктури која је битна за развој туристичких садржаја. Имамо парк природе Орјен са бројним садржајима активног одмора за децу и одрасле: бициклизам, пјешачење, авантуре парка и zipline. Уже језгро града је све уређеније, а тренутно радимо поплочавање Старог града. То је инвестиција коју је подржала Влада Републике Србије. Хоћемо Стари град да брендирамо тако да туристи могу да осјете дух историје и модернизма – нагласио је Бошковић.

Круна љета је градска слава – Преображење Господње. У то вријеме је Требиње је најљеше, а свечарској атмосфери доприноси велики број људи и свечане литије које пролазе централним улицама.  Требиње може да се похвали Музејем Херцеговине, који између осталог чува Дучићеву оставштину. Понос Града Требиња су Херцеговачка Грачаница, Манастир Тврдош, Манастир Завала, Манастир Светих Апостола Петра и Павла и Храм Светог Преображења Господњег.

Представници Требиња су веома захвални на сарадњу између влада Републике Српске и Републике Србије која је на изузетном нивоу. Један од најзначајнијих заједничких пројеката је изградња аеродрома у Требињу.

Отишић – Далмација

Отишић је мало место у саставу града Врлике у Сплитско-дамлатинској жупанији у Републици Хрватској. Место тренутно броји око 25 становника српске националности, али су многобројни они који желе да врате живот у свој завичај. Да би се вратио живот, прво треба обновити православне светиње и тако је покренута иницијатива о обнови Храма Светох архангела Михаила из 1889. године.

Село Отишић је имало своје православне свештенике који су службовали у овом храму. Земљаци расути по свету од којих неки све чешће посећују завичај, желе да обнове храм и позивају све људе добре воље да се прикључе акцији обнове ове православне светиње у Далмацији. Покретач акције је Јелена Дешић, чији корени вуку из Свете Далматинске земље. За обнову храма добили су благослов од Епископа далматинског Никодима.

Савез Срба из Мађарске

На штанду Савеза Срба из Мађарске срели смо посланика Љубомира Алексова који представља српску мањину у парламенту. Он је истакао да је положај Срба у Мађарској веома добар и да постоји тренд све већег доласка наших сународника у ову земљу.

– Ово је изборна година у Мађарској и веома је важно да се Срби у Мађарској одазову на изборе и пруже подршку својој националној заједници – поручио је Алексов који ће и овога пута бити кандидат за посланика.

Међу пријатељима, Србима из Мађарске, био је и познати српски глумац Александар Дунић.

– Кад год ми се укаже прилика са великим задовољством гостујем код наших сународника у Мађарској. Тамо сам већ играо у представи Милош Велики, а за читаоце Српског кола могу да најавим да би ускоро требало да у Мађарској играм и у представи Патријарх Павле – рекао је Дунић.

Савез Срба из Словеније

Процјењује се да у Словенији живи више од 80.000 Срба, али још увијек наши сународници у овој земљи нису добили статус националне мањине. Домаћин на штанду Савеза Срба из Словеније био је Далибор Самац, иначе потпредсједник АКУД „Коло“ из Копра. Од њега смо сазнали да ово фолклорно друштво данас има 120 чланова, а основано је прије 15 година. На репертоару имају игре из Србије, Крајине, Славоније…

Истиче да се поправљају услови за рад српских друштава, а велико охрабрење је што је од прошле године српској дјеци омогућено да у словеначким школама имају у часове српског језика.

– Општина Копар нам је на најбољи могући начин честитала Божићне празнике, јер нам је тада додијелила простор у коме можемо да вршимо фолклорне пробе. Ту је и учионица у којој наша дјеца у оквиру друштва имају прилику да уче српски језик. Наш рад помажу пријатељи друштва, али се све више ослањамо на пројекте и подршку разних културних институција – прича Самац показујући бројне публикације од којих су најупечатљивје оне из школице „Ћириландија“ која најмлађе учи писму и бесједништву.

Он је истакао да је све више омладине која повећава српски национални корпус у Копру.

– У нашем граду живи више од 800 студената из Србије и Републике Српске. Сваке године је све веће интересовање студената да након завршених студија уписују мастер студије у Копру – прича Самац увјерен да је питање дана када ће српска заједница добити и званично статус националне мањине чиме ће значајно бити олакшан рад српских друштава.

Удружење Херцеговаца и пријатеља Херцеговине Нови Сад

Највеће херцеговачко удружење у Србији промовисало је сир и производе од љековитог биља, али свакако су најпоноснији на своју омладину која се истакла у хуманитарним акцијама у давању крви.

ФК СОКО НОВА ГАЈДОБРА

Није чудо што смо баш испред штанда Херцеговаца затекли и најмлађе посјетиоце на сајму завичаја, а ријеч је о младим фудбалерима „Сокола“ из Нове Гајдобре.

KУД СЛОБОДА ИЗ РУМЕНКЕ

Момир Мишковић предсједник КУД-а Слобода из Руменке власникје и радионице за израду и реконструкцију српске народне ношње Ситан вез која постоји већ четири године. Посјетиоци Сајма завичаја могли су видјети прелијепе ношње из његове радионице.

– Већ дуго година сам у фолклору, и хтио сам да спојим посао и задовољство. Нисам очекивао да ће се све оволико развити и да ћемо успјети да дођемо до овог нивоа. Данас водити КУД је ентузијазам, и ако нешто волимо ипак се мора од нечега живјети – рекао је Мишковић.

У Ситном везу се могу наћи капе, шубаре, ткани дијелови, бјелина, јелеци, артерије, плетене чарапе, као и чизме и опанци.

ФЕСТИВАЛ КРАЈИШКИ БИСЕРИ ПЛАНДИШТЕ

Ове године се одржава јубиларни 20 Фестивал изворних крајишких пјесама Крајишки бисери у Пландишту, организатори фестивала су се представили на Сајму завичаја.

– Сваке године се пријави више група, него што фестивал може да прими. Ипак, водимо рачуна о квалитету Фестивала и примамо до 25 група. Трудимо се да унаприједимо оно што је добро, а поправимо оно што је лоше. Тако да смо стално у контакту са пјевачким групама, и од њих тражимо повратне информације – рекао је Никола Везмар и додао да је данас тешко организовати било коју културну манифестацију, а поготово манифестације које се баве традицијом.

БАНИЈЦИ ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ПИСЦЕ

На штанду Банијаца из Суботице, Новог Сада, Шапца и Београда било је весело као и сваке године.

Трпеза је била пуна, тако да су се Банијци показали као прави домаћини, ни пјесма и игра нису изостали. Такође су представили и своја издања, односно ауторе, чувеног српског писца Милоша Кордића, Милоша Бајића, Банија сабрана дјела (Милан Миљевић, Жељко Тинтор, Ђорђе Личина)…

ВЕСЕЛИ СЛАВОНЦИ

Весела атмосфера и богата ношња били су присутни код Завичајног удружења Славонија у срцу, који у априлу организују чувено Славонско вече у Београду.

ЗАПАЖЕНА ИЗЛОЖБА ЗНАМЕНИТИ СРБИ ДАЛМАЦИЈЕ

Сајам је увеличало из ЗУ Далмација Суботица и обогатило својом изложбом Знаменити Срби Далмације аутора мр Милорада С. Кураице.

ЗУ САВА МРКАЉ

Предсједница ЗУ Сава Мркаљ Зорица Влајинић каже да су учешћем на 3. Сајму завичаја представили резултате рада удружења и успоставили нове контакте и надају се, нове мостове.

ПОНОСНИ ЛИЧАНИ

Задовољство својим учешћем није крио ни Милош Борјан из Удружења Личана  Лика Суботица који је заједно са неуморном Миром Мандић и њеним КУД-ом из Бачког Грачаца Марко Орешковић промовисао Лику.

– Удружење је успјешно промовисало своје активности као што је манифестација  ,,Дани Николе Тесле у Суботици и презентовали смо разне рукотворине (личка капа, шареница, сувенири личке цокље, мале торбице, …) на нашем штанду се могу дегустирати личка баса и уштипци.

КОРДУНАШИ – ЧУВАРИ БОРАЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ

На штанду Завичајног клуба Кордунаша посјетиоци су могли да купе монографију „Кордун у рату“ коју су потписивали приређивачи Ђуро Шкаљац и Душко Дејановић.

ЗВУЦИ СА КАМЕНА ПРОМОВИСАЛИ ГАЈДОБРУ 

Међу учесницима програма била је и пјевачка група Звуци са камена која је препознатљива је емотивном извођењу родољубивих пјесама.

На свом штанду међу насловима ауторке Анђе Шушић највећу пажњу је привукла монографија Гајдобре, мјеста из ког потичу поједини  чланови ове групе.

 

Крајишници Фрушке Горе

Радослав Шпирић предсједник удружења Крајишника Фрушке Горе са поносом најављује да ће ускоро изаћи монографија о раду ове пјевачке групе која обиљежава 20 година постојања.

– У том периоду кроз групу је прошло доста чланова. Данас групу поред мене чине Чедо Јефтић и Раденко Бркић. Снимили смо више албума изворне крајишке музике, а посебно смо поносни на новоснимљени албум за који су текстове писали Лазо Пајчин и Ранка Срдић. Надамо се да ће доћи вријеме у коме ће се промјенити трендови и у којима ће се омладина умјесто безличној електронској музици, окренути изворним пјесмама и својим коријенима – поручује Шпирић и оставља свој број телефона 062 302 226 за оне који желе да наруче CD издања ове пјевачке групе.

 

Припремила екипа Српског Кола:
Драгана Шиповац, Драгана Бокун и Трифко Ћоровић