Гласовима 41 посланика, од укупно 81 у црногорској Скупштини изабрана је Влада Црне Горе, на челу са Здравком Кривокапићем.
Нова црногорска Влада прва је коју после три деценије не формира Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановћа, која је поражена на изборима 30. августа ове године.
На тим изборима новоизабрани премијер, као нестраначка личност био је носилац најјаче, од три коалиције које су освојиле власт, а коју већински чини просрпски Демократски фронт.
Новоизабрани премијер Кривокапић је саопштио, прије полагања заклетве, да ће његова Влада трајати четири године и представљаће спровођење директне демократије.
“Сви морамо да градимо бољу будућност, да грађани осјете бољитак и да се Црна Гора преобрази у сваком смислу. Ова Влада ће бити слуга само грађанима. Ово је Влада жртве, јер је то једини начин да кренемо са општим добром. Сви министри су такође жртве за све. Налазимо се у ситуацији када је сваки дан драгоцјен. Најважније је да је данас исказана побједа 31 посланика и то је побједа народа и грађана. Ово доживите као мјеру наше нове будућности”, рекао је Кривокапић пред гласање.
За јединог потпредсједника изабран је Дритан Абазовић из УРА , како би, пошто је Алекса Бечић из Демократа раније изабран за шефа парламента, носиоци три побједничке коалиције заузели кључна мјеста у држави. Наравно, не рачунајући позицију шефа државе на којој остаје лидер ДПС-а Мило Ђукановић чији мандат траје до 2023. године.
Подршку новој Влади дали су посланици партија са листе “За будућност Црне Горе” на челу са Демократским фронтом, Демократска Црна Гора и Грађански покрет УРА. Против су биле опозиционе партије које чине ДПС, Социјалдемократе, Социјалдемократска партија, двије албанске националне партије и Бошњачка странка.
Током тродневне расправе изнесене су бројне критике на рачун програма и састава нове Владе и самог премијера од опозиције али и доминантног дијела парламентарне већине која је гласовима подржала Кривокапићев кабинет.
Опозиционе странке су оцијениле да је Кривокапићева Влада теократска, састављена у Српској православној цркви (СПЦ), да је једновјерска и једнонационална, да није експертска, нити европска Влада.
Иако су његов избор подржале партије побједничке коалиције, доминантно из Демократског фронта, замјерили су Кривокапићу што министарска мјеста није подијелио партијама, сходно проценту освојених гласова сматрајући да су предлогом, да министри буду релативно непознате особе без политичког искуства, изневјерени бирачи.
Нове министре, чине нестраначке личности.
Намјера Кривокапића је била да створи експертску Владу која ће се суочити са нагомиланим проблемима у држави – сузбијањем ЦОВИД-19 и суочавањем са посљедицама економске кризе. Смањењем броја министарстава на 12, премијер је најавио рационализацију државне управе.
Већина нових министра су, високообразоване млађе особе, релативно непознате широј јавности од којих је бар половина блиска СПЦ.
Кривокапић је на предлог СПЦ био на челу листе “За будућност Црне Горе”, у којој доминира просрпски Демократски фронт.
Са друге двије грађанске коалиције предвођене Алексом Бечићем из Демократа и Дританом Абазовићем из Грађанског покрета УРА (Уједињена реформска акција) на августовским изборима освојили су тијесну већину од 41 посланика од 81 у црногорском парламенту.
Тиме је након три деценије промијењена власт у Црној Гори.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
