• У великој сали Коларчеве задужбине окупило се више од 700 душа да присуствује хуманитарној гусларској вечери под називом Духовно мелемиште коју је 2. фебруара 2019. године организовала школа гусала Сандић из Београда.

Духовник Школе гусала Сандић архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета благословио је овај духовни сабор, а здравицу је казивао Марко Милошевић, гласовити Херцеговац из Новог Сада.

Благослов архимандрита Стефана

Здравичар: Марко Милошевић

Аплаузи су одзвањали Коларцем, а публика је уживала у гуслама, етно пјесмама, бесједи, фрули и фолклору. На сцени су се ређали народни гуслари Бошко Вујачић, Саша Лакетић, Властимир Бараћ, Ђорђије Тановић, Милан Ковачевић, као и Српски православни појци и пјевачица Марија Сандић.

Школа гусала Сандић представила је публици своје узданице Алексу Рончевића, Младена Терзића, Петра Манојловића, Милоша Слијепчевића, Николу Тошића и Свевладa Симанића који је имао запажен наступ, иако се прије само 4 мјесеца учланио у ову школу гусала.

ГЛОГОВАЦ: МОНТЕНЕГРИСКО ВЈЕШТИЧАРЕЊЕ

Бриткa ријеч великог херцеговачког пјесника и филозофа Божидара М. Глоговца погађала је право у центар.

– Подјеле у српском роду биле су онај камен о који се спотичемо до данашњих дана. У овом времену то спотицање је достигло своју кулминацију. Кад то кажем онда мислим на овај кукавни жалосни монтенегриски режим који обезвређује све што има српски предзнак – рекао је Глоговац и додао да су данашњи Дукљани као сопствену идеологију присвојили и научили напамет из Горског вијенца монолог бабе која се казује као вјештица.

– „Купимо се на медено гувно, нико не зна од нас ђе је оно. Возимо се на сребрена весла, лађа нам је кора од јајета. Зло мржњом чинит не можемо, ако нам је мио или својта, траг по трагу његов ископамо”. То је њихова сопствена идеологија. И, заиста, они плове на броду који је кора од јајета, плове у недођију тражећи златно руно, а тај ће се брод каткад на плићак насукати. А кад су у питању сребрна весла, заборавили су да је за 30 сребрњака издат и разапет на крст Спаситељ наших душа. Додуше, они мрзноме не чине зло, само ономе кога воле и који је својта. А по дефиницији етногенезе Срби су им браћа по крви, по вјери и по језику, па њихов траг ископавају – рекао је надахнути Глоговац који је праћен бурним аплаузима казивао стихове своје пјесме Крстоноруки.

Разочаран и како је рекао постиђен дешавањима у данашњој Црној Гори говорио je и пјесник Благоје Баковић који је рођен у мјесту Бојиште код Бијелог Поља.

ВУКОЈИЦА САНДИЋ: НАЈГОРЕ ЈЕ КАД НЕНАУЧЕН ПОСТАНЕ ДРУГОМ УЧИТЕЉ

О раду саме школе гусала причао нам је њен творац Вукојица Сандић.

Школа је основана 6. марта 2010, а Вукојица нам је објаснио како се постаје учитељ гусала.

– Након 18 година мукотрпног рада постао сам учитељ гусала. Слушао сам све гусларе, преслушавао, биљежио и записивао. Када сам све успио да скинем, направио сам „ноте на потезе“, по којима и сада радимо – описао је је Сандић, који је истакао да је веома поносан што је сваким даном све већи број гусларских школа у Србији.

– Срећа је што гусларске школе ничу, једини је проблем када ненаучен постане другом учитељ – примјећује Сандић, који је потом објаснио да се практични рад ове гусларске школе разликује од класичних наставних метода.

– Не постоји никакво временско ограничење, већ се мора учити док се не савлада. Када неки ученик постане сасвим добар, кажемо му да је завршио основно образовање и тада прелази на виши ниво (средњу школу) – рекао нам је Сандић и појаснио да и оваква школа има оцјене и свој дневник.

– Код нас се учи и правилно дисање и правилан изговор. Анализирамо епску поезију по свим шавовима. Створили смо велики број гуслара, а поносни смо и на пехаре освојене на омладинским такмичењима – истиче Сандић који тврди да скоро свако дијете може да научи пјевати уз гусле.

– Мали је број дјеце који нису за гусле. Углавном су то она дјеца која неће да раде и вјежбају – објаснио је Сандић и додао да у школи имају три врсте програма прилагођене степену талента ученика. По његовим ријечима школа не може да гарантује успјех ученика уколико он није у потпуности фокусиран и посвећен раду.

– За коначан успјех пресудан је мотив – закључио је Сандић.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ОСВЕШТАО ТЕМЕЉЕ ХРАМА НА ЧУКАРИЦИ

Интересовање за овај догађај било је изузетно, све карте су биле распродате, а неки су и стајали. Поред богатог програма разлог овако великог одзива публике био је и хуманитарни карактер ове вечери. Наиме, у најави је речено да Школа гусала Сандић у сарадњи са Хуманитарном организацијом Дечије срце прикупља средства за изградњу храма Сабора Св. Јована Крститеља на Чукарици.

На крају првог реда свештеник Милан Виленица

Колика је гужва била у публици најбоље илуструје податак да се једва нашла столица за ненаметљивог надлежног пароха цркве у изградњи протојереја ставрофора Милана Виленицу. Мада смо хтјели од њега да чујемо нешто више о цркви, он није био расположен за разговор.

Према доступним подацима на друштвеним мрежама сазнали смо да је 16. априла 2017. године патријарх Иринеј освештао темеље за градњу цркве Сабора Светог Јована Крститеља у Рупчинама на Чукарици. Патријарх је том приликом донаторки земљишта Борики Николић уручио високо признање Орден царице Милице – преподобне Евгеније, док је Срђану Коларићу, предсједнику општине Чукарица и Раду С. Петровићу, замјенику генералног директора Народне Банке Србије, уручио грамате за несебичну љубав и ревност према СПЦ.

Раде С. Петровић није само помогао обнову цркве Светих Цара Контантина и Царице Јелене у селу својих предака на Загори код Требиња, већ као добротвор помаже и градње цркава по Србији: Једна од њих је и Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Чукарици, због чега је награђен граматом од стране патријарха српског Иринеја (ФОТО: чукарица.рс)

У холу Коларца билe су истакнуте кутије за помоћ за изградњу храма, тако да су присутни могли да дају и добротворне прилоге.

Организатор вечери Вукојица Сандић је рекао да је школа гусала смјештена на парохији будуће цркве и да су поред ове хуманитарне вечери у претходном периоду одржали неколико концерата са истим циљем. Као резултат хуманитарног рада школа је донирала највеће звоно за цркву тешко 400 килограма.

Осим овога црква ће имати још два мања звона од 200 и 100 килограма.

Текст: Драгана Бокун / ФОТО: Миле Шапић
ИЗВОР: Српско коло