• Црква Рожденства светог Јована Kрститеља у Горњем Храсну свједок је континуитета живота, културе и духовности Срба у овом дијелу Херцеговине, али и симбол њиховог страдања – због чега би било важно да се напорима цијеле заједнице овај храм обнови.

Ово је вечерас поручено из Музеја Херцеговине, са предавања о историји цркве у Горњем Храсну, на којем је јавности презентована и иницијатива Храшћана да обнове свој храм, разорен минирањем у посљедњем рату.
Мјештанин и члан иницијативног одбора за обнову Драгутин Жарковић казао је да је црква у Горњем Храсну подигнута и освештана 1849. године, на мјесту гдје је раније била стара црква брвнара, према предању из времена Немањића.
Храм је био и културно средиште Срба овог краја јер је уз њега, напомиње Жарковић, још 1870. године отворена и школа, а наставу су држали калуђери манастира Завала, да би око црквене заједнице 1902. године био формиран и одбор Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“.

Српски народ Горњег Храсна, напуштајући своја огњишта, у посљедњем рату успио је избјећи судбину која је задесила њихове очеве, који су на Видовдан 1941. године, од усташке руке, смрт нашли у јами Гавраници.
„Цијело српско становништво је избјегло 22. на 23. март 1992. године, ноћу, под јаком артиљеријском и пушчаном паљбом, према требињској и љубињској општини. Тог прољећа минирана је црква, запаљена и школа, а миниран је и споменик у којем су мошти светих хришћанских мученика“, рекао је Жарковић.
Он истиче да је црква минирана два пута, а други пут чак двије године након потписивања Дејтонског споразума, када је разорен и њен олтар.
Жарковић је истакао да су мјештани успјели да формирају црквени одбор, те захваљујући властитим прилозима крају приведу и радове на изградњи спомен капеле, у којој ће бити сахрањени мошти страдалника у усташком злочину.
„Хтјели смо да анимирамо јавност и грађане – да кренемо и у обнову цркве. Сами не можемо, али се надамо подршци шире друштвене заједнице, Републике Српске и Српске православне цркве“, казао је Жарковић.

Истраживач писаног споменичког насљеђа Горан Kомар напоменуо је да је црква у Горњем Храсну саграђена у кругу старог гробља са масовним надгробним споменицима – стећцима.
„Гробље чува чак шест средњовјековних ћириличних натписа. Показује и оно, као и бројна друга гробља, нарочито неумско-столачког и љубињског краја – пуни народносни континуитет и континуитет ћириличке писмености источне Херцеговине“, нагласио је Комар.
Он је истакао да је некропола у Горњем Храсну географски близу и припада истом кругу најзнаменитијух средњевјековних гробаља нашег народа, међу којима је најпознатије оно у Радимљи.
„Надамо се да ћемо овим путем покренути јавност у Републици Српској и шире да се крене у обнову цркве у Горњем Храсну“, поручио је Комар.
Организатори предавања су Музеј Херцеговине, требињски одбори СПКД „Просвјета“ и Српског удружења „Ћирилица“ и Друштво за архиве и повјесницу херцегновску Херцег Нови.

Р.С. / Радио Требиње