БИЗНИС: Горан Пејичић невесињским сиром освојио Италију
-
УСПЈЕСИ Невесињац је уложио у фабрику у свом крају и данас његова фабрика производи 20 врста сира које пласира у ЕУ
Када сам 1993. године отишао из БиХ, стално сам сањао своје Невесиње, највећа ми је жеља била да се вратим, јер само је један родни крај, не можеш се родити на два мјеста. Четири године касније то сам и учинио, дошао сам назад и нисам се покајао.
Овако за „Дневни аваз“ своју животну причу почиње Горан Пејичић (52), који је током рата избјегао у Италију, да би, након повратка, покренуо властити бизнис, производњу и продају еколошки чистих, домаћих, традиционалних млијечних производа из невесињског краја у компанији под називом „Перфетто Плус“.
– У Италију сам отишао насумице, без икаквог плана. Тамо сам случајно доспио у фирму која се бавила производњом опреме за мљекару и ту ми се родила идеја. Тамо сам стекао искуства да бих, када сам се вратио у БиХ, покренуо производњу. Почели смо са 40-50 литара млијека и правили смо само јогурт, а данас имамо више од 20 врста сира и дневну производњу 2.000 литара млијека – прича Пејичић.
У посао је, како каже, увукао цијелу породицу, а осим својих, ријешио је и проблеме многих Невесињаца од којих откупљује млијеко.
– Тренутно имамо четири упослена и око 150 коопераната. Људи се овдје углавном баве пољопривредом, тако да нам ово свима добро дође – каже Пејичић и додаје да је Невесиње одлично мјесто за овакву производњу.
Своје производе углавном продају у источној Херцеговини те у неколико објеката у Сарајеву. Пејичић каже да има могућност вратити се у Италију кад год жели, али на то и не помишља.
– Најљепше је у свом мјесту. Ова је земља прелијепа – завршава он.
Оно што је посебно занимљиво у Пејичићевом бизнису јесте да он никад није користио кредите нити потицаје.
– Производња која не може сама себе финансирати осуђена је на пропаст. Онолико колико можемо издвојити из профита који направимо, ако га направимо, инвестирамо у нешто ново, а ако не направимо, и не инвестирамо. То је прави однос. А данас се узимају астрономски кредити, људи се задужују и на крају фирма пропадне – каже Пејичић.