Служењем литургије и парастоса у Саборној цркви у Мостару, која је у изградњи, данас је обиљежено 75 година од страдања братства манастира Житомислић од злогласне НДХ и 1.675 мостарских Срба у Другом свјетском рату.
Литургију и помен служио је игуман манастира Житомислић Данило Павловић уз саслужење свештеника из Мостара и Требиња.
Игуман Данило рекао је да је највише људи у Мостару и долини Неретве пострадало од усташке власти након успостављања НДХ. Међу њима је било пет мостарских свештеника и братство манастира Житомислић, њих осморица.
„Монаси су били позвани да се јаве на попис, што су учинили. Прешли су Неретву и одмах су свезани и бачени у јаму Видоња, недалеко од манастира Житомислић. Њихово страдање је симбол страдања осталих људи у најстрашнијим мукама у херцеговачким јамама“, рекао је игуман Данило.
Он је навео да је то био пројекат одвођења Срба у логоре смрти, бацања у јаме и затирање свега што је српско.
„Ови људи су пострадали невини, ничим криви, само зато што су били то што јесу. Ми смо дужни да их се сјећамо и да их молитвама прослављамо, да не заборавимо њихову жртву“, реко је игуман Данило, напомињући да су житомислићки мученици канонизовани.
Радмило Браца Андрић, некадашњи градоначелник Мостара, у Другом свјетском рату изгубио је оца, два стрица и петнаестеро рођака.
„Мени су остали у сјећању догађаји из 1941. године када је убијено око 1.300 невиних грађана српске националности. То је један од најстравичнијих датума у овом граду када су убијани невини људи и бацани са Царинског моста у Неретву. То је био геноцид над грађанима српске националности у овом граду о којем до сада није ни писано ни говорено“, рекао је Андрић.
Славко Тришић у Другом свјетском рату изгубио је оца и стрица, а у посљедњем рату сина. Он каже да су из његовог села, Зијемља 1941. одведена 43 мушкарца који су мучени и убијени.
Након помена у Владичанском двору су Владан Бартула и Саша Шољевић са Универзитета у Источном Сарајеву одржали предавање о теми „Жртва и страдање“.
Шољевић је навео да Српска православна црква није никада у историји имала страдање као од 1941. до 1945. године када је од четворице епископа на подручју БиХ преживио само један.
Он каже да се у извјештају Светом архијерејском Синоду СПЦ од јединог преживјелог епископа Нектарија Круља наводи да је свештенство већим дијелом побијено или одведено у логоре, те да је престао рад свих епархијских одбора, да нису служени вјерски обреди, ни дјеца крштавана, а парохијске архиве и књиге уништене. У Херцеговини су неке парохије потпуно уништене.
Бартула је рекао да се у 20. вијеку у Херцеговини догодило велико страдање Срба.
„Потребна нам је култура памћења да бисмо се присјетили свих жртава које су бранећи своје име и вјеру страдали мученички за Христа“, рекао је Бартула.
На подручју Херцеговине у Другом свјетском рату страдало је око 8.500 Срба
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
